Verovatno nikada niste razmišljali o donorima jajnih ćelija. Uprkos rastućoj popularnosti, mali broj ljudi je čuo za doniranje jajnih ćelija i koliko je ona od velike pomoći parovima koji pokušavaju da se ostvare kao roditelji. Od borbe za pronalaženjem sigurne klinike za doniranje jajnih ćelija, preko neosnovanih pretpostavki, donacija je ostala ispod margine bez ikakvog valjanog razloga za to. Jedna doktorka, vodeći stručnjak za donaciju iz Velike Britanije izjavila je: „Doniranje jajnih ćelija može pretvoriti san o stvaranju dece u stvarnost“.
Mišel (26) otkriva svoja iskustva kao davalac jajnih ćelija – šta biste trebali znati pre nego se upustite u postupak i kako je pružanje radosti roditeljstva nekom drugom od nje stvorilo snažniju osobu:
,,Moja priča o darovanju je počela kada sam odlučila da postanem redovni davalac krvi pre oko 4 godine. Kad sam rodila ćerku, izgubila sam dosta krvi i lekari su se pripremali za transfuziju. Razmišljala sam o tome zašto kao mlada nikad nisam dala krv, ali videla sam sve te vrećice sa krvlju koje je neko altruistički darovao, i to me ispunilo takvom zahvalnošću – desetak ljudi negde u našoj zemlji dobrovoljno je dalo svoje vreme i svoju krv, koja je trebala da mi spasi život i spasi mamu za moju novorođenu ćerku.
Iako su doktori zaključili da mi na kraju nije potrebna, osećaj zahvalnosti ostao je uz mene i odlučila sam da postanem redovan davalac krvi i davala sam krv svaka 4 meseca u poslednje 4 godine. Vreme je prolazilo i osećala sam se kao da želim učiniti nešto veće od davanja krvi. Taman sam se srela sa par bliskih prijatelja koji su delili svoja iskustva o neplodnosti i razgovarali o doniranju jajnih ćelija. Nikada nisam čula da tako nešto postoji! Donacija spermatozoida je prilično poznata i o njoj se razgovaralo u medijima i filmu, ali donacija jajnih ćelija je ostala u senci. Počela sam da čitam o toj temi i većina web sajtova pisala je o bankama gde možete donirati materijal, ali nikada ne znate ishod svoje donacije, ali mi se to činilo pogrešno i bezlično. Tada sam saznala za drugačiju način spajanja donora i primaoca na Facebooku. Čitala sam preko njihove web stranice o pažljivom prilagođavanju donatora primaocima i stalnoj podršci tokom procesa, kao i stranice i stranice drugih korisnih informacija. Samo je kliknulo – „Ovo sam tražila!“. Sutradan sam ih nazvala i dočekao me je simpatični tim, a odmah smo krenuli da se pripremamo za proceduru.
Počelo je sa testiranjem krvi kako bih proverila nivo reproduktivnih hormona. Rezultati su bili dobri i ispunila sam veliki i zaista zanimljiv upitnik o mom karakteru, fizičkom izgledu, simpatijama / nesviđenjima i čežnji (čak je uključivao pitanja poput “Šta biste radili da imate milion funti da potrošite?”). Takođe sam poslala nekoliko svojih fotografija (samo za postupak povezivanja) i fotografije iz detinjstva (da ih primaoci mogu videti). Nakon toga, čekala sam oko mesec dana pre nego što sam primila poziv da imaju zainteresovan par za mene! Bila sam tako srećna i uzbuđena što sam započela proces. Tada su me uputili na vrhunsku kliniku na temeljni lekarski pregled.
Nažalost, genetsko testiranje otkrilo je da sam nosilac cistične fibroze – opasne genetske bolesti, ali su me bez obzira na to povezali sa parom koji želi da im doniram jajne ćelije i ubrzo je započeo postupak donacije, koji uključuje stimulaciju lekovima (poput mini-IVF). Sve lekove su u pogodno vreme dostavljali kući i započela sam sa injekcijama – prvo jednom, a zatim dva puta dnevno u trajanju od dve nedelje. Tokom ove dve nedelje, posetila sam kliniku oko 5 puta da bih proverila kako i koliko dobro folikuli rastu. Šta više, ceo tim je zaista neverovatan, dostupan za donore 24/7 – nijedno pitanje nije glupo i uvek su na vašoj strani i brinu da vam je prijatno na svakom koraku ovog putovanja! Osećala sam se kao da me drže za ruku od početka do kraja. Nikada nisam bila sama i uvek sam osećala njihovu toplu podršku.
Injekcije možda zvuče strašno, ali u stvari ih je zaista lako primati. Nisam imala neželjenih efekata osim nadimanja neposredno pre aspiracije ćelija, što je normalno. Sama donacija je 30-minutni postupak koji se u klinici sprovodi pod dubokom anestezijom, tako da nisam ni osetila ni pamtila ništa. Ostajete na klinici nekoliko sati, nakon čega slobodno možete otići kući. Ako vam treba podrška, imate mogućnost da povedete prijatelja ili člana porodice sa sobom – u mom slučaju moj muž je došao sa mnom da me podrži i bude uz mene. Donirala sam jajne ćelije dva puta i oba puta mi je trebalo oko 24 sata da se potpuno oporavim od postupka i osećam kao da se ništa nije dogodilo.
Nakon donacije, probudila sam se u klinici i medicinska sestra je donela ljupku karticu i nekoliko poklona mojih primalaca, zbog čega sam se rasplakala! Njihove reči su me duboko dirnule, kao i njihovi pokloni – jedna od njih bila je ukrasna staklena ptica, za koju su rekli da imaju identičan primerak kod kuće i pokazaće je svakom detetu rođenom iz ove donacije kao vezu sa mnom, ženi koja je pomagala njihovim roditeljima da ih dobiju. Nakon donacije, klinika mi je rekla koliko embriona mogu da naprave od prikupljenih jajnih ćelija, a iz organizacije za povezivanje sa primaocima vas izveštavaju o daljem toku (trudnoća, porođaj, itd.). Pošto je donacija anonimna sa obe strane, donatori se ne poznaju, zna se broj rođene dece i njihov pol, ali meni je to više nego dovoljno.
Iako, kao donor, ne možete upoznati primaoce, tokom ovog putovanja razvijate neverovatnu emocionalnu vezu s njima. Teško je objasniti, ali osećaj da ste u istom čamcu donosi takvo jedinstvo!
Moj muž je bio ogromna podrška tokom celog procesa, ali kada sam rekla mami, to je bilo teško i još uvek jeste – ona misli da su deca rođena mojom donacijom “moja deca” i samim tim “njeni unuci “, što naravno nije istina.
Donori su ljudi koji pomažu primaocima da postanu roditelji i iako su biološki povezani sa bilo kojom decom koja su začeta, donori se nikada ne mogu nazivati roditeljima ni pod kojim uslovima. Donor je veoma velikodušan pomagač, ali nikako roditelj. Veoma je važno shvatiti to ako razmišljate o doniranju jajnih ćelija.
Žene bi trebalo da znaju da je ovo apsolutno siguran postupak i da vas tokom procesa pažljivo nadgleda veliki tim profesionalaca – i sa fizičke i sa emocionalne perspektive (čak sam imala i dugo savetovanje sa stručnjakom za plodnost). Drugo, što je važno znati, je Zakon o doniranju ćelija (polnih ćelija) u vašoj zemlji. Prema važećem Zakonu u Velikoj Britaniji, sva deca začeta uz pomoć donacije imaju zakonsko pravo da od regulatornog tela zahtevaju informacije o svom davaocu kada napune 18 godina. Oni će im dati identifikacione detalje kao što su puno ime, datum rođenja i poslednja poznata adresa. U tome ne vidim nikakav problem i volela bih da ih upoznam ako dobijem priliku, ali ako ne žele da me pronađu, to je njihovo pravo i ja ću poštovati njihov izbor.
Kada donirate organ, na primer, nešto oduzimate sebi, ali doniranje jajnih ćelija je drugačije – žene imaju na stotine ćelija u rezervi i davanje nekolicine ništa ne znači. U svakom ciklusu izgubimo određeni broj jajnih ćelija, a doniranje znači da se one ne samo ne gube, već mogu pomoći u stvaranju novog života.
To je i najplemenitiji, ali i proces koji najviše menja život – pružiti nekome priliku da se ostvari kao roditelj! Odlučila sam da budem donor jajnih ćelija, jer sam uvek videla radost u davanju. Činjenica da sam u stanju dati nešto što nečiji život čini boljim, daje mi toliko smisla. Udala sam se vrlo rano i suprug i ja smo odlučili da želimo dete ubrzo nakon toga. Dogodilo se iz prvog pokušaja i nikad nisam shvatala koliko bih trebala da budem zahvalna za ovo lako putovanje u roditeljstvo, sve dok nisam započela istraživanje sveta neplodnosti i videla koliko se ljudi bori. Biti donator jajanih ćelija moj je način da kažem „hvala“ univerzumu i vratim nešto nazad.
To ne znači da svi imaju takav pogled na donaciju. Ako potencijalni donor zamišlja tu decu kao svoju ili ako nije spreman da ih vidi kao odrasle, donacija možda nije za njih. Ako ovo poslednje nije problem, onda to vredi mnogo. Donori čine naš svet boljim mestom.
Ukoliko imate bilo koje pitanje u svakom trenutku možete pozvati Centar za vantelesnu oplodnju na besplatan broj 0800 333 030 ili na info broj Udruženja 061/624-5224.
Izvor: www.glamourmagazine.co.uk
