Draga Milice,
Ovo pismo je nešto o čemu sam sanjala da ću pisati… jednog dana. O ovom pismu sanjam ceo život. Zamišljala sam kako će izgledati da te držim, poljubim, da provodim vreme sa tobom, da gledam tvoje okice. Danas je poslednji trenutak kada mogu da napišem ovo pismo, jer taj dan dolazi. Taj dan će postati stvarnost. Ti dolaziš na svet.
Teško je shvatiti da se sve ovo zaista događa i da ćeš uskoro biti ovde pored mene. Da će naša porodica imati 3 člana umesto samo 2 kako je do sada bilo. Samo tata i ja. Da samo mi…Uskoro ćeš ti biti ovde sa nama.
U poslednjih 10 godina pokušavam da te uvedem u ovaj svet, da te donesem, da te podarim svetu i sebi i da te stvorim. Poslednjih deset godina molim se Stvoritelju da stvori tebe meni, nama. Molila sam i molila Boga da mi to dozvoli, ali morala sam da sačekam dok nije došlo pravo vreme za tebe. Čekanje nije bilo lako, to je bio tako dug i mučan put. Bolelo je.
Neplodnost me naučila toliko stvari. Naučila me da budem strpljiva i da verujem vremenu i Univerzumu. Da verujem da za sve postoji vreme. Tačan tajming. Tačno određeno vreme za svakoga. Takođe, neplodnost me naučila da verujem i da se nadam. Sada želim da iskažem sve svoje snove u ovom pismu koje ti pišem jer verujem da se na kraju sve isplati bez obzira na okolnosti. Verovala sam uvek da će mi Univerzum dati tebe, u jednom trenutku sam znala da ćeš biti moja, ali nisam znala kada. I čekala sam taj trenutak. Strpljivo.
Baš to me naučilo kako da budem dobra mama i pre nego što sam postala mama. Moj najveći cilj u životu je da budem dobra osoba. Svakog dana želim da budem bolja nego juče, da uradim nešto dobro. Želim odmah nešto da te naučim – želim da znaš da je jedna od najvažnijih stvari u ovom životu da budeš iskrena, ljubazna i voljena osoba prema svima koje sretnemo zajedno ti i ja. Imaćemo srca puna ljubavi prema drugima. Hoćemo!
Želim da znaš koliko si voljena, obožavana i čekana. Ti si tako željena, toliko smo te sanjali. Toliko smo godina čekali. Svi pregledi, lekovi, operacije, lečenja, obijanje pragova, čajevi, beskrajno mnogo ispitivanja i odlazaka kod lekara, milioni i milioni suza, razbijeni komadići naših srca i sve to je vredelo. Sve bih to ponovo bez ikakvog oklevanja, ako treba. Tako si duboko voljena, tako strašno iščekivana. Više od reči, mnogo više od ovih reči. Voljena si i pre stvaranja i pre nastajanja. Uvek znaj to. Ne zaboravi, ja sam sada iskrena prema tebi, a tako očekujem i da budeš ti iskrena u životu. Poštuj svaki dan. Voli ljude. Voli život. Diši duboko. Veruj.
Nikada te neću uzimati zdravo za gotovo i uvek ću biti tu za tebe bez obzira na sve. Ne mogu da obećam da ću uvek biti fina, ali učiniću sve što je najbolje za tebe u svakoj situaciji s kojom se budemo suočavale. Sigurno je to da neću biti savršena mama, ni blizu. Ali naučiću usput, obe ćemo. Učićemo zajedno. Nikada neću prestati da pokušavam da budem bolja.
Biću ti najbolji prijatelj, neko sa kim možeš uvek da razgovaraš o bilo čemu. Želim da naša veza bude otvorena knjiga uz obostrano poverenje i dobru komunikaciju.
Ti si deo koji nedostaje mom srcu, i želim da shvatiš da si sada i od sada centar našeg sveta. Našeg Univerzima.
Naučiću te budeš snažna, jer, znaš, ti si već snažna samo to ne znaš još uvek. Ti možeš da postigneš bilo koji cilj – sigurna sam. Sposobna si za bukvalno sve, ti si već uspela. Ne želim da ikada posumnjaš u svoju vrednost. Ti zaslužuješ svet.
Imaj na umu da je lepo srce daleko važnije od lepog lica. Imaj na umu da je ljubav najvažnija, da je upornost vrlina. Voli ljude i voli svet.
Ti si odgovor na sto molitvi i na milion suza. Čekala sam 38 godina da te upoznam i sada jedva čekam da te sutra držim u naručju. Ti si razlog mog postojanja i mog bića. Ne zaboravi, svakoga dana 10 godina unazad iščekivala sam baš tebe i zamišljala baš tebe i znam da ćeš biti baš takva kakvu sam te sanjala.
S ljubavlju,
Tvoja mama
