PGT-A je tehnika koja se koristi za odabir najboljih embriona za transfer. To se radi procenom broja hromozoma prisutnih u uzorku embriona. Ako postoji 46 hromozoma (2 para od po 23 hromozoma), onda je embrion euploid, a bilo koji broj osim ovog je aneuploid. Aneuploidni embrioni se izbegavaju za transfer jer se veruje da su, zajedno sa godinama žene, glavni uzrok koji dovodi do pobačaja.
Da li preimplantaciono genetsko testiranje na aneuploidiju (PGT-A) funkcioniše bolje od konvencionalnog ocenjivanja embriona? Novo kliničko ispitivanje iz 2021. ima za cilj da odgovori na ovo pitanje.
Postoji kontroverza oko toga da li PGT-A u osnovi funkcioniše ili ne. Njegova sposobnost da smanji broj pobačaja nije jasna, a nedavna velika studija je pokazala da nije bilo prednosti u korišćenju PGT-A u odnosu na konvencionalno ocenjivanje embriona za žene <35 godina, ali je došlo do poboljšanja u stopi živorođene dece za one od 35-40 godina. U svom multicentričnom randomiziranom ispitivanju između 2017-2018. upoređivali su konvencionalno ocenjene embrione i PGT-A testirane euploidne embrione. Žene su imale dobru prognozu (20-37 godina).
Ispitivanje je osmišljeno da uporedi žene sa najmanje 3 blastociste dobrog kvaliteta: ili su ova 3 embriona testirana i dobijeni euploidi su prebačeni uzastopno do 3 puta, ili su prebačeni uzastopno do 3 puta bez prethodnog testiranja. Petog dana, pacijenti sa 3 blastociste dobrog kvaliteta (stepen 4BC ili viši) su nasumično raspoređeni u PGT-A grupu ili grupu konvencionalnog ocenjivanja. U grupi PGT-A ova 3 embriona su podvrgnuta biopsiji. Prenet je jedan embrion (euploid iz PGT-A grupe, ili jedan od tri embriona dobrog kvaliteta iz grupe za konvencionalno ocenjivanje), a ako nije došlo do uspeha, onda je prenet drugi embrion. U nekim slučajevima, žene su imale manje od 3 euploidna embriona za prenos i imale su transfer samo tih euploidnih embriona.
Ukupno 1212 žena je podeljeno u dve grupe (po 606 u svakoj).
Kumulativna stopa živorođene dece nakon 3 transfera bila je 77,2% u grupi PGT-A i 81,8% u grupi sa konvencionalnim ocenjivanjem.
Takođe su prijavili stope živorođenja za svaki transfer:
- Transfer 1: 66,3% (PGT-A) naspram 62,1% (konvencionalno ocenjivanje) – nema statističke razlike
- Transfer 2: 62,2% naspram 55,2% – nema statističke razlike
- Transfer 3: 40,0% naspram 38,8% – nema statističke razlike
Ovi podaci su važni, jer pokazuju da nema razlike u svakom od transfera kada se uporede PGT-A i konvencionalno ocenjivanje. Drugim rečima, PGT-A ne pomaže u izboru boljih embriona koji imaju veće šanse u poređenju sa tradicionalnim ocenjivanjem (barem za žene <37).
Stopa pobačaja bila je 8,7% u grupi kod koje je primenjen PGT-A i 12,6% u grupi sa konvencionalnim ocenjivanjem, što je statistički značajno. Dakle, prednost PGT-A može biti odabir embriona za koje je manja verovatnoća da će doći do pobačaja. Zapamtite, nisu svi od 3 odabrana embriona bili euploidni, tako da postoje neki embrioni koji u PGT-A grupi nisu bili preneti. Uporedite ovo sa grupom sa konvencionalnim ocenjivanjem gde je preneta većina od tri embriona i došlo je do blagog povećanja stope pobačaja.
Broj embriona koji su prebačeni da bi se dobilo živo rođeno dete bio je manji kod grupe PGT-A (1,2 prema 1,3). Broj postupaka transfera embriona je takođe bio manji kod PGT-A (1,1 prema 1,3). Ovo je još jedna prednost PGT-A koju možemo videti u ovoj studiji, iako su razlike (iako značajne) relativno male.
Takođe su uradili odličan posao izveštavajući o akušerskim i neonatalnim ishodima, mnogo detaljnije nego ranije.
Neželjeni akušerski događaji:
- Nema razlike u ektopičnoj trudnoći (prvi trimestar)
- Nema razlike u vaginalnom krvarenju (prvi trimestar)
- Nema razlike u gestacionom dijabetesu (drugo/treće trimestar)
- Nema razlike u preeklampsiji (drugi/ reći trimestar)
- Nema razlike u gestacionoj hipertenziji (drugi/treći trimestar)
- Nema razlike u prevremenom pucanju membrana (drugo/treće tromesečje)
- Nema razlike u prevremenom porođaju (drugi/treći trimestar)
- Nema razlike u previjanju placente (drugi/treći trimestar)
- Nema razlike u abrupciji placente (drugi/treći trimestar)
- Nema razlike u cervikalnoj nekompetenciji (drugi/treći trimestar)
- Nema razlike u anemiji (drugi/treći trimestar)
- Nema razlike u postporođajnom krvarenju (nakon porođaja)
- Nema razlike u puerperalnoj infekciji (nakon porođaja)
- Nema razlike u postporođajnoj anemiji (nakon porođaja)
Takođe su posmatrali neželjene neonatalne događaje:
- Nema razlike u mrtvorođenju
- Nema razlike u neonatalnoj hospitalizaciji
- Nema razlike u neonatalnom respiratornom distres sindromu
- Nema razlike u neonatalnoj žutici
- Nema razlike u neonatalnoj infekciji
- Nema razlike u kongenitalnoj anomaliji
- Nema razlike u maloj težini na rođenju
- Nema razlike u veoma maloj težini na rođenju
- Nema razlike u makrozomiji
Dakle, konvencionalno ocenjivanje je imalo veći kumulativni uspeh za rođenje (81,8%) u poređenju sa PGT-A (77,2%). U svakom slučaju malo više – zašto je to tako?
Biopsija embriona je urađena samo na grupi PGT-A, tako da je moguće da je sama biopsija oštetila embrione i smanjila njihov potencijal za živorođenje. Buduće studije koje vrše biopsiju na obe grupe (ali samo PGT-A testiranje na jednoj grupi) mogle bi dokazati da li je to slučaj ili ne.
Druga mogućnost je da su preneti samo euploidi, a ne mozaici. Približno 10% testiranih embriona je bilo mozaično, ali nisu prebačeni u ovoj studiji.
Ovo je bilo ispitivanje neinferiornosti. To znači da su studiju dizajnirali da odgovori na jednostavno pitanje: da li PGT-A nije lošije (neinferioran) od konvencionalnog ocenjivanja? Nije dizajnirana da vidi da li je PGT-A bolje (za to bi koristili dizajn „superiorne probe“), ali da li je manje-više isto kao i konvencionalno ocenjivanje? Ispitivanja neinferiornosti su uobičajena u industriji lekova, gde se generički lekovi testiraju u odnosu na lekove brendova da bi se pokazalo da imaju sličan učinak. Margina neinferiornosti u ovoj studiji bila je 7%, tako da je ovo bila njihova granica (koja je ispunjena).
Studija je upoređivala žene sa 3 blastociste dobrog kvaliteta: jedna grupa ih testira pomoću PGT-A i prenosi samo euploide koje dobiju, druga grupa prenosi svoja 3 embriona dobrog kvaliteta. Neke žene nisu imale dovoljno euploida da dođu do 3 euploidna transfera. Studija nije bila ovako osmišljena. Kumulativna stopa koju posmatramo u ovoj studiji ima ovaj teret – ne upoređuje 3 uzastopna euploidna transfera sa 3 uzastopna transfera netestiranih embriona.
Dakle, pravi zaključak iz svega ovoga je da za žene mlađe od 37 godina, koje imaju 3 kvalitetne blastociste, PGT-A ne radi ništa bolje od konvencionalnog ocenjivanja (u smislu kumulativne stope živog rađanja).
Očigledno, žene koje su starije od 37 godina mogu imati drugačiji ishod i svi strpljivo čekamo da te studije izađu. Postoje studije koje su ovo razmatrale, ali su ili retrospektivne ili gledaju na PGT-A na način koji nije konvencionalan (jedna studija gleda na embrione 3. dana, a druga na biopsije polarnog tela).
Ukoliko imate bilo koje pitanje možete kontaktirati Centar za vantelesnu oplodnju na 0800 333 030 ili direktno Udruženje Šansa za roditeljstvo na 061 624 5224
Izvor: www.remembryo.com
