Septembar 2016 – prvi dan našeg medenog meseca. Moja žena i ja odlučili smo da se odvezemo do jednog udaljenog mesta – na odmor. Višesatno putovanje, oštre krivine, dan za refleksiju i počinjemo zajednički život i putovanje. Dok se vozimo slušamo našu pesmu “Starship – “Nothing’s Gonna Stop Us Now.” Imamo aplikaciju koja nam pomaže, sa turističkim vodičem koji govori o životu, njegovoj svrsi i o tome da je smisao ovog puta samo putovanje, a ne konačna destinacija.
Naše putovanje, i novo poglavlje našeg života, počinje te nedelje. Kao u većini slučajeva, život se odvija po nekom redosledu i planu, a za moju ženu to znači da je oduvek planirala da bude majka. Na ovom putovanju nadali smo se da ćemo nastaviti putovanje života i započeti NAŠU porodicu.
Medeni mesec se završio, meseci su prolazili i ubrzo smo saznali da će proširenje porodice biti teže nego što smo mislili. “Imaj strpljenja” to je ono što mi je žena neprestano govorila. Međutim, kako je vreme prolazilo, naše strpljenje je preraslo u frustraciju. Ćutali smo, udubljeni u misli, slomljeni i obamrli.
Ulazeći u kliniku za VTO, pomislili smo “Ovo neće biti tako strašno.” Uradićemo neke testove, saznati u čemu je problem i krenuti da ga rešavamo. Nakon nekoliko urađenih testova, vratili smo se opet na ono isto mesto gde smo bili na Medenom mesecu
Ovog puta, medeni mesec je bio završen. Prvog dana našeg boravka primili smo uznemirujuću poziv iz klinike. Rezultati su stigli i mi smo bili očajni. Testovi su pokazali da su šanse da dobijemo decu veoma male.
Imali smo toliko pitanja, toliko emocija, toliko misli; to je bilo previše za nas. Svet se rušio oko nas; videli smo kako se mnogi naši snovi nikada neće ostvariti. Počeli smo sa IV ciklusima, ali nakon dva neuspela pokušaja, srce nam je bilo slomljeno i bili smo veoma tužni.
Tugovali smo danima i naša želja da imamo porodicu je i dalje bila veoma jaka, pa smo počeli da istražujemo o usvajanju. Tako smo došli do novih saznanja o usvajanju embriona. Odmah smo znali da je baš ovo pravi način i da ćemo izabrati baš ovo rešenje za stvaranje porodice o kojoj smo sanjali. Osećali smo da su ovi embrioni naš put ka roditeljstvu. Zakazali smo sastanke i potive sa nekoliko klinika koje rade ovu proceduru i na kraju smo se odlučili za jednu koja nam je najviše odgovarala.
Nekoliko dana kasnije, moja žena i ja smo pokušavali da donesemo životnu odluku. Koja je naša zajednička prava svrha – da li ćemo to ikada saznati? Da li nam nije bilo predodređeno da budemo roditelji? U pokušaju da skrenemo misli, otišli smo da gledamo novi film “Instant porodica”, čija je tema bilo usvajanje. Film je bio odličan i vrlo dirljiv. Neću da pokvarim utisak onima koji nisu gledali, ali na kraju sudija pušta radio i čuje se pesma. I to ne bilo koja pesma, već pesma koju supruga i ja slušamo iznova i iznova – “Nothing’s Gonna Stop Us Now.” U tom trenutku smo se pogledali, brišući suze. To smo bili mi. NIŠTA NAS SADA NE MOŽE ZAUSTAVITI.
Te nedelje smo potpisali papire u vezi sa embrionima. Supruga je, nastavila sa papirologijom, rokovima i svim neophodnim. Prošlo je tri meseca od potpisivanja svih papira i obavešteni smo da će biti potrebni meseci da bi se našao kompatibilan par. Meseci su se pretvorili u dane i Bog je imao drugačiji plan.
Šest dana kasnije, da – ŠEST DANA, neko nas je odabrao. Bili smo presrećni.
Dobili smo papire i nismo mogli biti više oduševljeni koliko je to bio savršen izbor. Naši donori su stvarno predivni i postali su naša porodica – Instant porodica, baš kao u filmu o usvajanju koji nas je usmerio na naš put. Nismo mogli da osećamo veći blagoslov i zahvalnost za sve što nam je dato. Dogovorili smo se da usvajanje bude otvorenog tipa i zaista smo se vezali jedni za druge, što je neopisivo. Ljubav stvarno čini porodicu!
Zatim je usledila teška faza, najviše za moju ženu – dopremanje embriona na našu kliniku, analize krvi, injekcije, testiranja i hormoni. To je bila vrteška emocija, ali uz pomoć našeg doktora sve je prošlo po planu i bili smo spremni za prvi transfer.
Transfer je prošao savršeno! To je bio dan pun ljubavi, božjeg blagoslova i čak malo humora. I naravno, naša pesma se vrtela sve vreme. Nestrpljivo smo odbrojavali dane. Bože, kako su samo sporo prolazili.
Nakon prvog BETA testa primili smo poziv, za koji smo mislili da ga nikada nećemo primiti, rečeno nam je: “Čestitamo, trudni ste!” Supruga je tražila da nam ponove nekoliko puta jer su ove reči bile melem za naše uši. Počeo sam da plačem gledajući je “Uspeli smo!! TI si uspela!”. Skakutali smo i slavili, shvatajući da smo još u podnožju planine. Znali smo da nas čeka dug put, ali u tom trenutku smo slavili.
Ponovo smo na putovanju, srećan sam što mogu da vam kažem da je moja žena trenutno u 28. nedelji trudnoće. Termin je tako blizu i ja ne mogu biti više uzbuđen nego što jesam. Ona je hrabra, odvažna žena i bez njene upornosti mislim da ne bismo bili ovde gde smo danas. Bezbrojne injekcije, neprospavane noći, suze, sve je to bilo vredno truda sada kad se ostvaruje naš plan – usvajanje embriona. Kako trudnoća napreduje i naša priča se odvija, postajemo sve bliži tome da držimo našu malu bebu u rukama. Usvajanje embriona je izvor naše najveće sreće i nade. Ovo nam je pružilo mogućnost da proširimo porodicu na najlepši mogući način. Ništa nas sada, zaista, ne može zaustaviti.
Ukoliko imate bilo koje pitanje možete kontaktirati Centar za vantelesnu oplodnju na 0800 333 030 ili direktno Udruženje Šansa za roditeljstvo na 061/624-5224.
Izvor: www.thefertilitytribe.com
