Želim nešto da kažem i moliću da ne budem razapet na krst! Kad čujem da je neko išao na VTO i da se, kao, nešto pati, poludim! Skoči mi pritisak. Baš se iznerviram! Ozbiljno!
Ne, ti ne patiš. Nisi gladan niti si ti gladna. Ne umireš. Nisi beskućnik. Nisi zlostavljana. Jednostavno ti ne možeš da imaš ono što želiš i to je to! Jednostavno i jasno. Vrlo kratko. Mnogi ljudi ne mogu da imaju ono što žele. Ustanite, pa pronađite stvarnu svrhu svog života. Ima je. Nije to jedina svrha vašeg života. Niste se rodile samo zbog toga da budete majke! Imate i druge svrhe i druge mogućnosti. Ovakva patnja mi se čini detinjastom i glupom, ali i patetičnom. Ozbiljno! Odrasli uče decu da život nije pošten i da ne može čovek uvek da dobije ono što želi. Dete uči da nema sve u životu, oduvek! Nešto neće imati. Za to ga roditelji spremaju i tako ga vaspitavaju. Pa zar ovo nije ta situacija? Upravo ta? Ukoliko ne dobijete ono što želite sada i odmah – to je onda tragedija, je li? Pa šta i ako malo čekate? Pa šta! Nije to nikakva tragedija. Niko nije umro!
Mislite da je nama koji imamo decu sve lepo i srećno? Bajno i medeno? E pa nije! Nije ni malo! Ni najmanje!
Ne moraju svi imati svoje dete. Ne moraju. Neko može imati i tuđe – može usvojiti. Zar nije dovoljno čak 8 milijardi ljudi na Zemlji? Ne! Nego moramo stvarati još i još iako se neće i ne da se?
Ljudi troše ogroman novac na te procedure, na vantelesne oplodnje! Ogroman! To je bre velika lova! Mislite da je u redu trošiti milione dinara kako biste stvorili svoje dete i da je to opravdano, a da milioni dece umiru od gladi? Da milioni dece nemaju roditelje? Šta, samo zbog gena! Nisu vaši geni? Moram da se nasmejem. Pa šta ako nisu vaši geni! Po čemu su vaši geni bolji od tuđih gena i po čemu će vaše dete biti bolje od druge dece?
Od ostavljene dece? Mislite da ćete novcem sve rešiti? Pa nećete i ne možete. Problem je toliko velik i dubok da nema šanse da ga rešite. A problem nije samo u tome što vi nemate svoje dete i što ima ostavljene dece i što vi trošite novac na VTO, preglede i analize. Problem je u shvatanju da normalan život može da postoji i postoji bez dece. Problem je u vama! Vi ste problem! Zatvarate se u kuće, ne družite se, ne idete na rođendane, ne volite trudnice! Ma nemoj! Teško vam je da vidite krevetac? I šta sad? Sad ćete patiti doveka? Prekratiti sebi život? Pa ne ide to tako baš.
Ljudi se razbole od najtežih bolesti, mladi – umru. Nestanu! Ne da im se ni da misle o reprodukciji, ne stignu! Ili žele samo da prežive. Zaboravili ste na to? Treba imati i malo širu sliku. Svakom je njegova muka najveća-oduvek bilo i ostalo. Ali, ljudi, budimo ljudi! Ovde smo na ovom svetu kao gosti, pušteni da koračamo, prošetamo i prođemo. Zar ćete svoj život potrošiti na nove nade i nove procedure?
Od davnina je bilo žena i muškaraca koji nisu mogli da imaju decu. Mnogi nisu imali pa su živeli. Srećno ili nesrećno, e to je već do njih kako su organizovali život ali nećete me ubediti da su bili nesrećni jer nisu imali decu. Nećete! Sreća ne dolazi sa decom. Znate koliko ima brakova sa čoporom dece koji se raspadaju!
Deca se dele na pola-kao da su parče torte ili žvaka! I idu za vikend kod jednog pa kod drugog stvoritelja koji im je podario polovinu gena. Mislite li da je toj deci dobro? Mislite li da su ti brakovi dobri? Ne zavaravajte se! A znate li koliko ima parova koji imaju bolesnu decu? Oni koji nemaju ni za hranu ni za lek? Znate li? Izgubilo se u nama ljudima ono ljudsko. Postoji samo moje-tvoje. Moje dete, samo moje dete! Razmislite da li vaš život ima smisla, onako baaš duboko razmislite, pa i čak iako ne budete imali decu? Tu leži istina. Oduvek je ležala.
