PR tekst
Daniel Hlinka spada među pionire embriologije u Češkoj republici i u Slovačkoj. Godine 1993. je prvi uspešno izveo oplodnju metodom ICSI. Zahvaljujuci njegovom radu i inovacijama rodilo se preko 5000 dece uključujući i blizance koje ima sa suprugom Zuzanom. Danas svoje veliko iskustvo primenjuje na svojoj klinici reproduktivne medicine Clayo Clinic.
Doktore Hlinka prilikom konsultacija naglašavate, da cilj vantelesne oplodnje nije trudnoća. Kako to da shvatimo?
Između trudnoće i rođenja zdravog deteta postoji nekoliko kritičnih tačaka: rani pobačaji, razvojne greške ploda itd. Mi tokom celog procesa moramo da pratimo pojedine faze, koje na to mogu uticati. Za abnormalni razvoj embriona u velikom broju slučajeva je odgovorna jajna ćelija. Hromozomske anomalije jajne ćelije utiču na ceo embrion jer se nalaze se u svim ćelijama. Takva situacija je opasna jer se u mnogim slučajevima radi o urođenoj mani. Kao što su npr. Downov, Edwardsov, Turnerov sindrom. Što je žena starija, to je više anomalija jajne ćelije i više embrionalnih anomalija koje nastaju tokom embrionalnog razvoja nakon oplodnje i uzrokuju pobačaje.
Kod određenog para dobijamo od jajnih ćelija i spermatozoida određen broj embriona npr 10. Lako ih je razdeliti na 3 grupe. Prva grupa ce imati nizak rizik prenosa hromozomskih anomalija. Druga grupa embriona se zaustavlja u razvoju a treca grupa ce imati veće ili manje anomalije, ali vitalnost će biti sačuvana, opstaće. Šta sad? Imamo jedinu mogućnost, proveriti te embrione preimplantacionom genetskom analizom PGT. Kada dobijemo nalaz genetike, uvek se trudimo da razlikujemo, šta je embrionalna greška a šta je greška jajne ćelije, jer je to opasno iz gore opisanih razloga i naravno takve embrione ne prenosimo u matericu. PGT se preporučuje pacijentima koji iza sebe imaju nekoliko neuspešnih IVF ciklusa, kao i parovima sa nekim genetskim opterećenjem. Embrioni se nakon biopsije moraju zamrznuti, jer se na nalaze testa čeka 2-3 nedelje.
Možete nam objasniti korist ovog genetskog ispitivanja?
Embrionalni razvoj se ocenjuje sa dve strane. Jedna je vitalnost, odnosno sposobnost embriona da se razvije do 5.-6. dana, do tzv faze blastociste, to znači da se embrion deli i da ćelije nastavljaju sa razvojem. Druga ocena je genetska konstitucija. Ova dva aspekta ne idu uvek ruku pod ruku. Nekada se dešava, da je embrion vitalan ali hromozomski neispravan. Zahvaljujući PGT metodi možemo otkriti prisutnost genetskog defekta ili abnormalnosti u embrionima pre nego što se prebace u matericu. Ali nije to tako jednostavno. Neke abnormalnosti nastaju u toku razvoja embriona i završavaju tzv mozaicizmom a embrion je sastavljen od normalnih i abnormalnih ćelija. Mi ga, nakon konsultacije sa genetičarem, ipak ubacimo u matericu zato što pretpostavljamo da ce taj deo embriona iz kojeg se stvara plod biti u redu i abnormalne ćelije će ostati u budućoj placenti. Izbegavamo rizik odbacivanja zdravog embriona.
I opet se vracamo na godine. Metodom PGT-a ima smisla testirati barem 6-7 embriona i to u fazi blastociste. Upravo iz blastociste možemo bezbedno uzeti ćelije za analizu. Kod žena koje imaju 40 i više godina je broj blastocista u odnosu na broj oplodjenih jajnih ćelija maksimalno 30%, a kod mladih žena udeo je mnogo veći.
Da li muškarac pre davanja uzorka sperme mora imati dužu apstinenciju?
Što se spermatozoida tiče, vreme spontane fertilizacije, kada je važilo pravilo što duže to bolje, je na sreću prošlost. Hvala Bogu na ICSI metodi. Povećala se uspešnost, a na drugoj strani količina potrebnih spermatozoida se smanjila, važniji je kvalitet, samim tim i svežina spermatozoida. Spermatozoidi se čuvaju u nadtestisima, gde čekaju ejakulaciju. Ukoliko čekaju dugo, prestaje njihovo stvaranje. Od askete za par godina nastaje azoospermija (u ejakulatu nema spermatozoida), spermogeneza se kod njih zaustavlja. Kod muškaraca sa varikokelom, proširenom venom na skrotumu, naviše ta oblast se zagreva i spermatozoidi se oštećuju-raste index fragmentacije, raspada se DNA. Šta s tim hoću da kažem? U Clayo klinici preporučujemo minimalnu apstinenciju od 12 do 24 sata pre davanja uzorka. U ekstremnim slučajevima se radi mikrohirurško prikupljanje spermatozoida direktno iz testisa.
Šta se dešava sa jajnom ćelijom i spermatozoidima odmah nakon uzimanja?
Razlikujemo normalan i low responder, odnosno pacijentkinje koje loše reaguju na hormonsku stimulaciju. Većinom su to žene sa niskom ovarijalnom rezervom. Kod normal-respondera dolazi do sazrevanja jajnih ćelija dobrih za oplodnju za 38-42h. Kod low respondera imamo manje jajnih ćelija a mnogo duži period dozrevanja. U laboratoriji pratimo pomoću polarizacionog mikroskopa strukturu jajne ćelije, deobeno vreteno…sposobni smo da tačno znamo, kada je najbolje uraditi ICSI, to je jedna od mojih inovacija koju na klinici koristimo-Optim ICSI. Zahvaljujuci tome maksimalizuje se broj kvalitetnih embiona, odgovarajućih za transfer a povećavamo prosečan broj ciklusa završenih uspešnim transferem sa 47% na 85%.
Kojom metodom birate odgovarajuće spermatozoide?
Do oštećenja spermatozoida ne dolazi samo u testisima nego i u laboratoriji. Sve agresivne metode, npr centrifuga, mogu oštetiti DNK. Ne koristimo nijednu od tih tehnika. Ostavljamo spermatozoide da slobodno putuju do pripremljenog prostora, imitiramo put kroz jajovode. Samo spermatozoidi koji imaju progresivno kretanje, dolaze na potrebnog mesta. Pre nego pristupimo ICSI metodi, morfološki ocenjujemo spermatozoide mikroskopom. Imamo dovoljno uvecanje da možemo videti anomalije.
U svakoj fazi VTO je važan tajming. Koji dan ciklusa je dobar za transfer embriona i kako to izgleda?
Embriotransfer je poseban dan, dan ET. Prilazimo mu kao da je to poslednja i jedina šansa. Savetujem da se tada ne razmišlja u pravcu neuspeha već je potrebno maksimalno se usredsrediti na aktuelni ciklus.
Pristup gde se embrioni kultivišu samo 5 dana i svi u isto vreme, pokazuje nedostatak iskustva. Nailazim na mišljenja da je za transfer dobar jedino embrion koji je u fazi blastociste. Ukoliko do toga ne dođe, radi se o prirodnoj selekciji, koja neodgovarajuće embrione odbacuje. Ali embrion je rezultat 3 faktora: kvaliteta jajne ćelije, kvaliteta spermatozoida i okruženje, koje imitira prirodnu sredinu ali nikada nije savršeno. Laboratorija nije za embrione potpuno odgovarajuća, zdrava žena embrionu obezbeđuje mnogo bolje okruženje. Nemam da ako se embrion ne razvija do faze blastociste da se radi o prirodnoj selekciji, i da je samo petodnevna blastocista dobra za transfer, naprotiv.
Ukoliko se od 10 oplođenih jajnih ćelija razvije samo 1 blastocista to je za mene signal da nešto nije u redu i odmah menjam taktiku. Radimo transfer treceg maksimalno četvrtog dana, i zamislite iznenađenja, dolazi do trudnoće. Do selekcije je doslo uticajem nepovoljnih uslova okruženja.
Najveći neprijatelj kod lečenja neplodnosti je pravilo. Svaki par je drugačiji, uvek se radi o unikatnoj kombinaciji jajne ćelije i spermatozoida, potrebno je uočiti, da IVF laboratorija nije uvek idealno okruženje, rade ljudi različitog iskustva. Embriologa je nažalost malo i nekada odlučuju laboranti.
U kom slučaju je moguće iskoristiti dva embriona? Postoji li rizik od blizanačke trudnoće?
U prošlosti je transfer dva embriona bio normalan, 25% takvih trudnoća je bila blizanačka. Može da nastane više komplikacija, prerani porođaj itd. Dupli embriotransfer se može preporučiti u slučaju ponovljenih neuspeha, ali veoma retko pristupamo tome. Zavisi od kvaliteta embriona, od mišljenja para i naravno od odluke lekara, koji oceni sve moguće rizike. Pitanje je, da li se na kraju „zakači“ 1 embrion ili oba, ljudi se boje da slabiji embrion može povući drugi embrion.
U slučaju dobre prognoze kao i dobre rezerve embriona poklonik sam single embrio transfera. Kod žena sa lošijom prognozom preporučujemo transfer 2 embriona u različitim stadijumima razvoja. Radi se o našoj inovaciji ASET asinhronizovani embriotransfer. Trudimo se da izravnamo moguću asinhronizaciju izmedju receptivnosti endometrijuma i razvoja embriona. Ukratko ne stigne svaki zreli embrion do plodnog dela endometrijuma, bukvalno rečeno. Nakon njegovog transfera se ne desi ništa, endometrijum nije spreman. Time što radimo transfer dva embriona različite starosti, povećavamo šansu da se uspešno ugnezdi bar jedan od njih. Sa metodom ASET imamo provereno visoku uspešnost potvrđenu trudnoćom a izvodimo je već 10 godina.
U klinici Clayo možemo pomoći skoro svima – samo je potrebno malo strpljenja a najviše poverenja.
