U prethodnom periodu, a u saradnji sa Pokretom Pravo na život – Meri pokušali smo da odgovorimo na pitanje koliko poznajemo svoja, odnosno prava pacijenata. Kao jednu od aktivnosti izdvojili bismo anketu koju je popunilo skoro 1000 ljudi (966). Rezultati do kojih smo došli su izazov za naše dalje istraživanje, ali i izuzetno zabrinjavajući ukoliko na njih gledamo kao pacijenti.
U nastavku teksta predstavićemo nekoliko važnih i značajnih informacija do kojih smo došli uz pomoć ankete:
Kada su godine starosti ispitanika u pitanju, podeljene su na ovaj način:
- Najveći broj ispitanika je starosti od 30 do 45 godina (78%) – od 30 do 35 godina njih je 172, od 35 do 40 njih 338, a od 40 do 45 godina njih je 250.
- 15% je starije od 45
- samo 6% je onih koji su mlađi od 30 godina što govori u prilog činjenici da kod lekara najčešće odlazimo nakon 30. godine života ili kada imamo neke tegobe, ređe preventivno.
Što se tiče mesta stanovanja zaista su anketu popunili i oni koji žive u Beogradu i u drugim mestima. Trećina svih ispitanika živi u glavnom gradu a dve trećine u drugim mestima. Pored Beograda iz koga je 324 ispitanika, najviše ih je iz Niša (18%), Novog Sada, Kragujevca, Kruševca, Valjeva, Mladenovca kao i iz okoline ovih gradova. Ali kada se uzme sve u obzir zaista je anketa pokrila teritoriju čitave Srbije. Moramo skrenuti pažnju i na to da se u manjim mestima duže čeka na lekara specijalistu i da se u većim mestima pacijenti veoma kratko zadržavaju u ordinaciji, skoro da nema vremena za detaljniji razgovor i savetovanje.
Na pitanje Koliko često posećujete Dom zdravlja? anketa je prema odgovorima pokazala da najveći broj anketiranih, njih 40%, odlazi u Dom zdravlja jednom u 6 meseci, 24% odlazi jednom mesečno dok samo 9% ne ide u državni Dom zdravlja. Jednom godišnje, u Dom zdravlja javlja se 23% ispitanika.
Veliki broj anketiranih, njih 96%, odgovorilo je da u svom mestu prebivališta ima Dom zdravlja.
Kada se govori o vremenu čekanja na pregled kod lekara opšte prakse 68% anketiranih je odgovorilo da čeka 30 ili više od 30 minuta, što zaista nije zabrinjavajuće, ali sa druge strane na lekara specijalistu veći deo ispitanika čeka mesecima ili odlustane i poseti lekara u privatnoj ustanovi. Pregledi lekara specijaliste su veoma važni i kod njih se upućujemo uz određenu indikaciju i skoro uvek iz potrebe, a vrlo retko iz preventivnih razloga.
Takođe, diskutabilno je da li je za jedan pregled dovoljno 10 minuta ili manje od toga jer 68% anketiranih kaže da pregled traje 10 minuta ili kraće. Na ovome bi trebalo raditi zaista. Samo 2.8% ispitanika ostaje kod lekara duđe od 20 minuta.
65% ispitanika nije zadovljno ili ne zna da iskaže mišljenje o tome da li je zadovoljno.
Alarmantan je podatak da groman broj, zaista velika većina anketiranih – čak 95% je primorano da odlazi kod lekara u privatnim ustanovama ili da radi analize o svom trošku iako imaju državno zdravstveno osiguranje.
Više od polovina anketiranih (56%) nije upućena u svoje pravo na uvid u sopstvenu dokumentaciju i pravo na kopiju analiza i izveštaja.
Samo 18 osoba, od svih 966 anketiranih, zna koliko se bolovanja može dobiti od prvostepene komisije za dijagnozu Bronhijalne astme, što ide u prilog većini ispitanika – 68.5%, koji su se izjasnili da nemaju saznanja o tome na koji način se produžava bolovanje.
Anketa je nedvosmisleno odgovorila da je odgovor na pitanje Koliko poznajemo svoja prava, kao pacijenti zapravo NE. Čak i kada su nam prava poznata i imamo zdravstveno osiguranje, zarad uštede vremena, nekada živaca, a ponajviše sopstvenog zdravlja – primorani smo da pomoć potražimo u privatnoj praksi i ovu uslugu dodatno platimo.
Veliki broj anketiranih ljudi je ostavilo svoj komentar i to, nažalost, negativan u većem broju. Česte su pritužbe na neljubaznost medicinskog osoblja, ljudskost izostaje. Žene koje moraju da se leče na odeljenjima steriliteta doživljvaju često veoma stresne situacije koje ih dovode do suza i zaista lekari u domovima zdravlja nisu obavešteni gde treba da pošalju pacijente ako oni ne mogu da pomognu. Veliki broj ljudi gubi dragoceno vreme umesto da bude poslat specijalisti dalje. Česte su i pritužbe na upućivanje lekara na sopstvenu privatnu praksu otvoreno, bez pardona čak i nametljivo i ucenjivački.
Ovde su samo neki od komentara koji su nam ostavljeni u anketi:
Nervozni, neprijatni, nemam lepo iskustvo.
Veliki problem u drzavnim bolnicama je neljubaznost, neadekvatan pristup pacijentima, nemogućnost obavljanja nekih snimanja, briseva, uz itd (uglavnom se ljudi preusmeravaju na privatne klinike). Vrlo često lekar nije dostupan (bolovanje, izašao pre kraja radnog vremena i slicno).
Dom zdravlja u Smederevskoj Palanci, Dispanzer za zene. Doktorke neupućene u Vantelesnu oplodnju, ne znaju ni koji uput da daju, skoro sve nalaze plaćamo i radimo privatno. Viču i ponasaju se bezobrazno. Više puta sam plakala.
Totalna neljubaznost pre svega medicinskih sestara.
Imam kritiku, a to je nedovoljna posvećenost pacijentu, sve se završava u roku od 5min i pacijent uglavnom nije saslušan.
Nedostatak medicinskog osoblja dovodi do toga da se dugo čeka na termin,na zakazivanje, a mnoge analize moraju da se rade privatno.Npr.vodjenje trudnoće radim privatno upravo iz gore pomenutih razloga.
Projekat Udruženi za svoja prava – prava pacijenata trajaće do kraja juna tekuće godine, nakon čega ćemo objaviti konačne podatke i zaključke do kojih smo došli kako iz ankete, tako i iz komunikacije sa Domovima zdravlja širom Srbije.
