Iako je ispitivanje DNK sperme i dalje pod znakom pitanja, kad se radi o povezanosti sa trudnoćom, novi članak navodi da je skrining pre IVF-a potreban, i to ne da bi se povećala stopa uspeha, već da bi se smanjila mogućnost zdravstvenih problema pri začeću deteta, kao i onih koji bi mogli da se pojave kasnije u životu deteta.
Vodeći androlozi kažu da bi svim muškarcima koji planiraju IVF trebalo da budu pregledana DNK oštećenja na spermatozoidima. Profesor J.A. piše u časopisu „Ljudska reprodukcija“ da razlog za ovu analizu nije toliko ispitivanje trenutne plodnosti, već više razmatranje budućeg zdravlja i dobrobiti potomaka. Autori sugerišu da je DNK kvalitet, posebno kod starijih muškaraca, sada jasno povezan sa povećanim mutacijskim opterećenjem koje nose potomci, kao i sa brojnim patologijama koje se ponekad prepoznaju u potomstvu starijih muškaraca.
Predlog se zasniva na dokazima koji su izneti u dve nedavne studije.
Prvo, studija na uzorcima sperme više od 25.000 muškaraca svih starosnih grupa, koji su posetili klinike za lečenje neplodnosti u SAD i Evropi, otkrila je da je starost oca povezana sa povećanom fragmentacijom DNK sperme (mereno kao povećan procenat sperme sa merljivim prekidima lanca DNK). Iako su heterogene vrednosti fragmentacije DNK u određenim uzrastima onemogućavale „automatsko prevođenje starosti u indeks fragmentacije DNK“, ipak je ojačala ideja da takva procena može igrati ulogu u otkrivanju potencijalne neplodnosti muškaraca.
Druga studija bila je retrospektivna analiza gotovo 17.000 uzoraka spermatozoida muškaraca starih do 55 i više godina, kod kojih je utvrđeno da se indeksi fragmentacije DNK značajno povećavaju sa godinama, a najniži nivo oksidativnog stresa je bio kod muškaraca mlađih od 30 godina. To je podstaklo autore da predlože da DNK i/ili oksidativno oštećenje sperme „mogu biti podjednako važni za razumevanje kao i hromozomske aberacije koje nose reproduktivne ćelije“.
Merenje fragmentacije DNK u spermi predlaže se već nekoliko godina kao marker plodnosti kod muškaraca zbog toga što je tokom sazrevanja ćelija sperme DNK osetljiva na faktore stresa koji mogu prouzrokovati pucanje ili fragmentaciju lanca DNK. Međutim, rutinsko prihvatanje testova fragmentacije pokazalo se kontroverznim.
Ovo su neka izneta mišljenja:
Britanski HFEA, na primer, opisala je testove kao „dodatak“ lečenju koji „trenutno nema ocenu na semaforu za tretmane koji se odnose na oštećenje DNK sperme“, dok ASRM, u svom najnovijem izveštaju o muškoj neplodnosti, savetuje da se „analiza fragmentacije DNK sperme ne preporučuje u početnoj proceni”.
Međutim, ASRM je dodao: „Moguće je da će vrlo visoki nivoi fragmentacije DNK spermatozoida imati značajan negativan uticaj na ishode trudnoće, kao i povećan rizik od pobačaja.“
Ali, najnovije mišljenje je da merenje nivoa oštećenja DNK ne bi trebalo da se odnosi samo na predviđanje plodnosti, već će, s obzirom na lanac povezanosti između oštećenja DNK sperme, mutacijskog opterećenja i zdravlja potomaka, upotreba sperme oštećene DNK u IVF-u, posebno u ICSI-u, imati „užasne posledice po zdravlje i dobrobit potomstva “. Stoga se pretpostavlja da analiza oštećenja DNK sperme treba da se preduzme ne samo radi poboljšanja plodnosti, već i radi sprečavanja oksidativnog stresa.
Autori dalje objašnjavaju da su razni „nepovoljni uslovi“, uključujući starost oca, pušenje, gojaznost i izloženost toksinima, sposobni da izazovu stanje oksidativnog stresa i dalje u potomstvu. Spermatozoidi su osetljivi na takav stres, što rezultira stvaranjem oksidativnog oštećenja DNK.
Međutim, spermatozoidi koji nose oksidativno oštećenje DNK i dalje su sposobni za prirodnu ili potpomognutu oplodnju. Smatra se da se i tako oštećeni spermatozoidi mogu oporaviti tokom deobe i razvijanja, ali, ako je oporavak DNK embriona nemoguć, to može uticati na održivost trudnoće, kao i na zdravlje i dobrobit potomaka.
Ipak, uprkos hipotezi, autori priznaju da „još uvek ima mnogo toga što se može otkriti o vezama između oksidativnog oštećenja DNK u spermatozoidima, primene IVF-a i specifičnih oblika morbiditeta kod potomaka“.
Stoga je skrining oštećenja DNK u ćelijama sperme opravdan ne zato što je u korelaciji sa stopom pobačaja ili čak živorođene dece, već zato što pruža znak za potrebnu intervenciju za smanjenje nivoa oštećenja DNK pre nego što se pomogne začeću. A to bi se moglo postići izmenom načina života, poboljšanom selekcijom spermatozoida uz krioprezervaciju i antioksidativnim tretmanima.
Za sada se smatra da neki faktori mogu uticati na poboljšanje ove slike, kao što su optimalna telesna težina, prestanak pušenja i antioksidtivne terapij, iako blagotvorni nisu dovoljno ubedljivi.
Poslednji Cochrane-ov pregled antioksidanata kojima se tretira neplodnost muškaraca (obično mešavina vitamina E, C, karotenoida, selena i cinka) pronašao je neke dokaze u prilog poboljšanoj šansi za živorođenje deteta, ali sa ‘niskim’ ukupnim kvalitetom dokaza.
Zahtevaju se ispitivanja, zaključuju autori ovog najnovijeg mišljenja, ne toliko sa ciljem povećanja stope trudnoće već „pre za rešavanje oksidativnog oštećenja DNK u muškoj polnoj ćeliji“.
Ukoliko imate bilo koje pitanje možete kontaktirati Centar za vantelesnu oplodnju na 0800 333 030 ili direktno Udruženje Šansa za roditeljstvo na 061 624 5224.
Izvor: www.focusonreproduction.eu
