Danas je nedelja, običan dan za neke ljude, a i praznik ljubavi za mnoge – ljubavi uzajamne.

Ljubavi majke prema deci i ljubavi deteta prema majci.

Postoji običaj u našem kraju da deca malo kanapčićem povežu noge ili ruke svojoj mami, a ona im za uzvrat daruje poklončić ili nešto od slatkiša.

Materice – tako se zove TAJ praznik.

Kad sam bila mala devojčica i ja sam sa sestrom i bratom vezivala svoju mamu i to nam je bilo veoma zabavno. Pripremali smo se danima za taj za naš veliki poduhvat – kako da postupimo lukavo i iznenadimo je. Majka je uvek spremna da obraduje svoju decu, pa je tako i naša mama uvek dan ranije nešto pripremala za nas.

Pamtim te dane vrlo jasno, kao da su juče bili…

Sada, kada sam već odavno žena i vreme mi je da ja budem majka, svake godine na današnji dan sustiže me čežnja i sve počinje od ranog jutra da me steže u grudima.

Više od decenije čekam taj konopčić.

Verovatno moje vreme još nije došlo, a ne znam ni kada će. Ta neizvesnost mi najteže pada.

Da li će se i u mojoj kući čuti cika i dečiji glasovi kada dođe ovaj dan?

Da li ću ih ja nekada obradovati poklonima i slatkišima kao što je mene moja majka?

Znam da je ovo samo jedan običan dan za mnoge ljude. Ali za mene je jedan veliki dan i jedna velika bol koji se nastavlja svakim danom, svakom godinom.

Kao i svake godine, na ovaj dan, želim da verujem da je ovo poslednji dan majki koji provodim bez svog deteta. I živim za to da sledeća godina bude upotpunjena mojim čedom. A ja ću biti spremna. Kao i do sada!

Autorka: Dragana Krstić