KONAČNO BEBA – I, ŠTA SAD?

U životu uglavnom sve što nam se dešava izgleda ovako: imaš potrebu – preduzmeš akciju, savladaš tu i tamo neku prepreku, ustaneš, pokušaš ponovo i dođeš do cilja. Naravno ako je cilj realan i dostižan.

Kada se suočiš sa steritetom, to baš i ne ide tako. Imaš potrebu, želju, kreneš u realizaciju, prva prepreka i neverica, pa suočavanje sa problemom, tražiš rešenje, rodi se nada, pokušaš ponovo, vratiš se na početak, opet gubitak, bol, tuga, ne ide, tuguješ, digneš se, tražiš novu nadu, opet sve iz početka… puno pokušaja, nade, padanja, ustajanja ali želja je uvek tu.

I kad sve te stepenice prođeš, dođeš do kraja, odnosno cilja, pobediš … zapravo ne veruješ da si tu gde jesi i da se zaista desilo.

Dve crtice – da li je to zaista kraj?

Na svakom cilju treba predahnuti, osetiti zadovoljstvo i uživati u uspehu. Nakon lečenja steriliteta i to izgleda malo drugačije. Veliku sreću prožima strah i nemir…

Sve što nam se dešava pre začeća priprema nas za roditeljstvo. Međutim parovi koji prolaze kroz lečenje steriliteta zapravo period pripreme propuste u svemu kroz šta prolaze u samom postupku. Posebno kad borba dugo traje. U samoodbrani se unapred pripremamo na neuspeh čuvajući sebe od ponovnog gubitka.

Neprihvatajući u potpunosti ono što se dešava, naš cilj nam lebdi u rukama, u rukama koje se tresu od nesigurnosti. A zapravo, beba je već tu, ustvari tu je već dugo i pre same trudnoće. Dolazak svake bebe na svet zahteva određenu adaptaciju, a teže je ako u svojoj nesigurnosti propustimo da se za njen dolazak pripemimo.

Upravo je to razlog zbog kojeg nam se može desiti da se nakon duge borbe sa sterilitetom teže snalazimo u mladim roditeljskim ulogama, osećajući se nesigurno, posebno na samom početku. Dolazak bebe nije kraj, to je najlepši, nov i veliki početak! Važno je da ga prigrlimo i prihvatimo.

Trudnoća – devet meseci pripreme za dolazak bebe

Kada govorim o pripremi za dolazak bebe ne mislim samo na svesno opremanje bebine sobe. Priroda se pobrinula da nas beba sama priprema za roditeljstvo. Trudnoća traje 9 meseci sa razlogom, a sve promene koje drugo stanje donosi, imaju za cilj da nas pripreme za sve izazove koji tek dolaze. Nekoliko je razloga zbog kojih parovi koji su se suočavali sa sterilitetom preskaču trudnoću koja je važna karika u pripremi za dolazak bebe:

1. Ne odustajemo od borbe

Kada borba dugo traje, mi naučimo da živimo sa njom. Ona postaje navika i sastavni deo našeg života. U svojoj praksi viđala sam više parova u drugom stanju koji i dalje sa istom energijom i istim emocijama prepričavaju sve kroz šta su prolazili na putu do bebe. U njima se i dalje oseća borba, a neretko i sami svedoče o tome da im je teško da se povežu sa bebom. Svoju trudnoću često posmatraju kao drugačiju jer je nastala putem vantelesne oplodnje, a neretko to disfunkcionalno i neosnovano uverenje potkrepljuje i okruženje. „Skupa trudnoća“, „VTO trudnica“ samo su neke od pogrešnih, možda nenamernih etiketa koje treba odbaciti.

2. Ne smemo da poverujemo da je istina

Toliko puta smo se ponadali, toliko puta poverovali, a onda dobili negativan test, negativnu betu i svi naši snovi pali su u vodu. Sada kada je beba tu, negde iz uglova ćelija u različitim delovima našeg dela izviru crvi sumnje i „šta ako“.

Mnogi parovi odbijaju svesno ili nesvesno da se pripremaju za dolazak bebe. Ne prirpemaju stvari, ne uređuju sobu za bebu, ne kupuju kolica, ne govore prijateljima… a upravo nam sve te stvari pomažu da sklopimo kockice i poslažemo emocije na putu do roditeljstva.

3. Dolazak bebe posmatramo kao cilj, a ne kao novi početak

I ako niste trudni, ako ste u postupku, ako tek tražite odgovarajućeg partnera… vi ste već na putu roditeljstva. Zar dok čekate te dve crtice, ne provodite veliki deo vašeg života razmišljajući o bebi –  čestitam vam, vi ste već roditelji.  Znam da je rođenje bebe ono što svi najviše čekamo i želimo. Ali, zapravo tek kad ugledamo to maleno biće shvatimo da smo na jednom velikom novom početku. Svako od nas ima svoj put do bebe i svaka beba ima svoj dalji put… na nama je da vozimo onako kako najbolje znamo. Ako se usresredimo na ono što će biti ili što bi moglo da bude, propuštamo dragocene trenutke i ono što se dešava baš ovde i baš sada.

Šta može da pomogne?

1. Već sada sve što se dešava posmatrajte u svetlu velike pripreme za dolazak bebe. Imate svoj put, prigrlite ga i prihvatite sve što se na njemu dešava;
2. Napišite pismo svojoj bebi. Ona za vas već postoji –  već smo spomenuli da veliki deo svog života poklanjate upravo njoj;
3. Budite svesni svega što se dešava ovde i sada. Unapred se suočavati sa neuspehom je besmislena odbrana od nečega što se možda nikada neće desiti;
4. Mnogo razgovarajte sa svojim partnerom, pripremajte se zajedno;
5. Prigrlite trudnoću. Konačno je tu, vaša beba je već tu. Dozvolite da vas pripremi za njen dolazak;
6. Zamišljajte kako će to sve izgledati i slobodno kupujte stvari unapred, opremajte bebinu sobu, ne čekajte da budete sigurni, već ste sigurni;
7. Volite svoje emocije, pričajte o njima;
8. Napravite svoj krug podrške;
9. Posećujte škole roditeljstva;
10. Potražite pomoć.

Verujte u svoju bebu, već sada… ona će vas pronaći i želeće da verujete da je tu. Dolazak bebe je veliki početak koji donosi i nove velike izazove. Zato se već sada pripremajte i ne čekajte kraj, već najlepši početak.

Jasmina Mihnjak, psiholog
Urednica Roditeljskog portala Bebac.com