U ovom tekstu istraženo je koliku novčanu nadoknadu različite evropske zemlje plaćaju svojim donorkama jajnih ćelija. Novčani iznos nadoknada kreće se od 250 do 2.000 evra za jedan ciklus donacije jajnih ćelija.
Plaćena donacija jajnih ćelija tehnički nije dozvoljena u mnogim zemljama, međutim, u Velikoj Britaniji i Španiji, donorke jajnih ćelija mogu dobiti samo nadoknadu za vreme koje su provele na pregledu kod lekara – ali to može da doprinese pristojnoj sumi. To nije slučaj u zemljama kao što su Češka, Bugarska i Finska, gde donorkama može da se plati i više nego što iznose medicinski troškovi.
Anonimnost takođe igra ključnu ulogu. U mnogim zemljama, anonimnost je i dalje dozvoljena za doniranje spermatozoida i jajnih ćelija, ali neke Vlade sada traže od donora da otkriju svoj identitet. Istraživali smo kako zahtevi za plaćanje i identitet utiču na motivaciju donora reproduktivnih ćelija u različitim zemljama.
KOJE ZEMLJE IMAJU NAJVEĆI BROJ DONACIJA JAJNIH ĆELIJA?
Prema podacima Evropskog društva za ljudsku reprodukciju i embriologiju (ESHRE) iz 2017. Španija i Češka su vodeće zemlje po broju donacija jajnih ćelija. Svako, naravno, ima svoju motivaciju za ovaj čin. Jedna španska donorka, koju ćemo nazvati Ana, rekla je da je „srećna što može da pomogne ljudima koji ne mogu sami da stvore svoju porodicu”. Mnogi ljudi su, ipak, motivisani novcem koji mogu da dobiju za donaciju jajnih ćelija. Na primer, 1.000 evra je otprilike minimalna mesečna plata u Španiji. Zbog toga je 2.000 evra, koliko se u proseku plaća donacija jajnih ćelija, atraktivna svota novca. Mnogi donori su više motivisani finansijskom nadoknadom.
NAKNADA ZA DONORKE JAJNIH ĆELIJA U RAZNIM EVROPSKIM ZAMLJAMA
Mnoge zemlje definišu gornju granicu za naknadu kako bi se osigurala altruistička motivacija, barem delimično.
- Španija – Ne možete direktno da platite donaciju jajnih ćelija, ali donorke mogu dobiti naknadu za svoje vreme, nelagodnosti i putovanje.
- Finska – Donorke mogu dobiti naknadu od 250 € pored medicinskih troškova.
- Grčka – Donorke mogu dobiti naknadu od 1.200 evra, pored naknade medicinskih troškova.
- Bugarska – Donorke dobijaju naknadu koja je jednaka iznosu 11 nedelja nacionalne minimalne plate.
- Belgija – Nema utvrđenog ograničenja; svaka klinika određuje sopstvenu nadoknadu, koja često ide i do 2.000 evra.
- Velika Britanija – Prema Upravi za humanu reprodukciju i embriologiju (HFEA), klinike mogu nadoknaditi donorkama troškove putovanja, smeštaja i brige o detetu, što može dostići oko 893 evra za svaku donaciju jajnih ćelija.
- Druge zemlje članice EU – Zabranjuju klinikama da plaćaju nadoknadu, ali dozvoljavaju da se donorkama nadoknade troškovi. Ove zemlje uključuju Austriju, Francusku, Irsku, Holandiju i Poljsku.
- Italija i Rumunija – Obe zabranjuju finansijsku naknadu bilo koje vrste za donorke jajnih ćelija.
- Nemačka – Potpuno zabranjuje donaciju jajnih ćelija.
- Kipar i Estonija – Jedine evropske zemlje bez propisa po tom pitanju.
DONIRANJE SPERMATOZOIDA SE PLAĆA MANJE OD DONIRANJA JAJNIH ĆELIJA
Donacija spermatozoida je relativno brza procedura koja ne zahteva nelagodnost niti rizik. S druge strane, donorke jajnih ćelija moraju moraju da prođu invazivan, neugodan i potencijalno opasan postupak koji može da traje nedeljama ili čak mesecima.
Donori spermu često doniraju mnogo puta, tako da mogu da zarade naknadu više puta. Evo nekih cena koje evropske zemlje nude donorima spermatozoida.
- Grčka – 200€
- Nemačka – 80 –150€
- Danska – 67,20€
- Portugal – 45€
- Španija – 55€
- Bugarska – 15€
- Velika Britanija – 41€
Devet zemalja EU, uključujući Hrvatsku, Mađarsku, Austriju i Francusku, ne definišu precizno naknade, ali nadoknađuju putne troškove. Italija i Rumunija zabranjuju plaćanje bilo koje vrste. Zanimljivo je da Italija beleži vrlo malo donacija spermatozoida. U 2019. godini 90,3% donirane sperme u Italiji uvezeno je iz drugih zemalja.
KAKVU ULOGU IGRA ANONIMNOST U ODLUCI O DONIRANJU?
U zemljama u kojima je identitet donora skriven, stope donacija su veće. Na primer, Španija se protivi otkrivanju identiteta donora, čak i kada dete napuni 18 godina. Kao rezultat toga, stopa donacije spermatozoida i jajnih ćelija je mnogo veća u Španiji nego u drugim zemljama. Međutim, mnogi ljudi se protive anonimnosti donora, navodeći da svako dete ima pravo da zna svoje poreklo. Švedska je ukinula anonimnost donora 1985. godine i od tada su mnoge zemlje sledile taj primer, dok neke zemlje dozvoljavaju donoru da sam bira da li biti anoniman ili ne.
Izvor: www.ivfbabble.com
