Postoje iskustva koja je teško razumeti dok ih sami ne proživimo. Proces vantelesne oplodnje jedno je od njih.

Kada zakoračite u nepoznato

Kada smo suprug i ja krenuli tim putem, imala sam osećaj kao da sam zakoračila u potpuno nepoznat svet. Svet pun nade, ali i straha. Pun iščekivanja, ali i tišine o kojoj se retko govori.

Nisam poznavala nikoga ko je prolazio kroz isto. Nisam imala sa kim da podelim nedoumice, pitanja i emocije koje su se smenjivale iz dana u dan. Terapije, hormoni, rezultati, čekanja – sve to utiče ne samo na telo, već i na psihu, partnerski odnos i način na koji gledamo sebe.

Kada dobronamerne reči zabole

Kada sam počela da se poveravam bliskim ljudima, shvatila sam koliko je ova tema zapravo teška i onima koji žele da pruže podršku. Većina je imala najbolju nameru. Ipak, često se dešavalo da reči, iako dobronamerne, zabole.

Priče o „brzim i lakim“ trudnoćama, saveti koje nisam tražila, pokušaji da se pronađe logično objašnjenje za nešto što je za mene bilo duboko emotivno iskustvo – sve to je ponekad pojačavalo osećaj usamljenosti. Bilo je i ličnih pitanja na koja ni sama nisam imala odgovor. A bilo je i trenutaka kada su, iz želje da me uteše, umanjivali težinu svega kroz šta prolazim.

Šta sam zapravo tražila

U tim trenucima nisam tražila rešenja. Nisam tražila analizu. Nisam tražila optimizam po svaku cenu.

Tražila sam razumevanje. I prisustvo.

Tek kasnije sam shvatila koliko je podrška zapravo jednostavna, a istovremeno dragocena. Ona nije u velikim rečima. Nije u savetima koji nisu traženi. Nije u poređenju sa tuđim iskustvima.

Podrška je u tome da ostanemo tu.

Kada sam postala podrška nekom drugom

Danas, kada jedna od mojih bliskih prijateljica prolazi kroz isti proces, mnogo bolje razumem koliko znači tišina bez pritiska i razgovor bez osude. Ne pokušavam da predvidim ishod. Ne nudim gotova rešenja. Ne govorim „biće sve u redu“ ako znam da iza tih reči često stoji neizvesnost.

Samo slušam.

I pokazujem da je nisam zaboravila.

Proces vantelesne oplodnje nosi sa sobom mnogo nade, ali i mnogo straha. Svaki ciklus je novo iščekivanje. Svaki rezultat može u trenutku promeniti raspoloženje. Iako se spolja često ništa ne vidi, unutra se vodi velika borba – sa sumnjama, sa krivicom, sa umorom.

Kada prisustvo govori više od reči 

Zato danas, iz ličnog iskustva, mogu da kažem – podrška ne znači imati prave reči.

Podrška znači ne povrediti pogrešnim rečima onda kada je neko već dovoljno ranjiv.

Znači ne umanjiti nečija osećanja.

Znači ne skretati pogled jer nam je tema neprijatna.

Nekada je najvažnije upravo to – biti tu. Bez osude. Bez poređenja. Bez pritiska. Jer ponekad je upravo prisustvo najveća podrška. 💛