Novinarka Ana Stamenković mnogima je postala prva pomisao kada se u kontekstu medija spomene reč zdravlje – ne samo zbog rubrike koju vodi na javnom servisu sa nacionalnom frekvencijom, već zato što je začetnik i inicijator mnogobrojnih kampanja, koje imaju za cilj poboljšanje uslova i kvaliteta lečenja u Srbiji. Svesni značaja koji ima i ona lično, kao i medijska kuća u kojoj radi (Radio-televizija Srbije), želeli smo da sa njom porazgovaramo o vidljivosti teme lečenja steriliteta u medijima, kao i značaju da se o tome govori u javnosti.
Vaše ime je sinonim za zdravlje. Koliko je teško i odgovorno baviti se ovom rubrikom?
Prvo, hvala na komplimentu – da je moje ime sinonim za zdravlje! Da dodam – i borbu protiv bolesti, i borbu za obolele, i za decu i odrasle kojima su neophodne podrška i pomoć, a čiji glas i problem nekada može da se čuje tek kada se mi novinari uključimo u tu borbu! Sektor zdravstva u RTS-u pratim od 2004. godine, od trenutka kada su na čelo naše kuće došli Nenad Lj. Stefanović i Aleksandar Tijanić, koji, nažalost, više nije živ. Iako sam i pre toga često radila i tu, ali i druge teme, procenili su da je baš zdravstvo sektor za mene i verujem da nisu pogrešili… A i ja sam sigurna, posle toliko godina rada, da to jeste sektor za mene. Svih ovih godina trudila sam se da radim profesionalno, ali i srcem i dušom i mislim da se to vidi i u mojim reportažama, kada radim intervjue, u emisijama…
Kolika je uloga novinara u širenju nacionalne svesti i razbijanju predrasuda, u ovom slučaju o potpomognutoj oplodnji?
Uloga novinara je velika, nemerljiva, ogromna, a posebno ima težinu ukoliko radite u RTS-u, jer je naš program najgledaniji i odgovornim i profesionalnim izveštavanjem možemo mnogo toga da promenimo, pojasnimo, ubrzamo, rešimo – da utičemo i na svest, i na savest. Naša uloga je prevelika i posebno mi je drago što smo i RTS i ja lično uspeli mnogo toga da promenimo u korist „malog čoveka“ – od toga da neko dobije neophodnu novčanu pomoć, ode na lečenje, da promenimo zakon, izmenimo pravilnik…
Mnogi medijski izveštaji često su deo promena i primena određenih izmena u praksi. Da li ste svesni uticaja i pomoći koje pružate parovima i pojedincima u borbi za potomstvo?
Iskreno, verujem i znam da smo značajan doprinos dali i u borbi za više beba, i u promovisanju značaja i neophodnosti proširenja kriterijuma za postupak vantelesne oplodnje. I ja, kao i moje kolege, kroz reportaže i gostovanja umnogome smo uticali na značajne korake u ovoj oblasti, koji su napravljeni u prethodnom periodu. I da dodam, kad god se meni neko obratio za pomoć (da li preko udruženja ili na neki drugi način), trudili smo se da ti parovi dobiju prostor u medijima, da skrenemo pažnju na probleme (od birokratije, starosne granice itd.) i da „medijskim pritiskom“ pomognemo da država i nadležni nešto promene.
Koliko je danas neplodnost aktuelna tema u medijima i zbog čega je to važno?
Mislim da se o problemu neplodnosti i borbi za potomstvo više govori nego ranije, više je prostora uopšte za zdravstvene teme i na RTS-u, a mislim i u drugim medijima… Da se samo ja pitam, ja bih da se o svemu govori još vise, jer je to borba za budućnost! Mnogo je onih koji imaju problem, a odgovarajućim informacijama i u medijima mnoge prepreke i problemi mogu da budu rešeni. Neplodnost (muški i ženski sterilitet) nije više tabu tema. Nekada se ipak ređe govorilo o svemu tome. A opet, dok se ne govori u medijima, čini se da onda „to“ i ne postoji. Ipak, da bismo na pravi način mogli da predstavimo problem i da govorimo o njemu, neophodno je da i parovi žele o tome da pričaju u medijima, da se čuju sve karike u lancu – i oni kojima je neophodna pomoć, i oni koji mogu da pomognu. Neretko oni koji ne mogu da imaju bebu i dalje neće da govore javno kroz šta sve prolaze u toj borbi.
Da li na medijskom nebu nedostaju emisije koje se bave reproduktivnim zdravljem i edukacijom javnosti?
Neka odgovor na ovo pitanje bude to da sam imala ideju da napravim dokumentarac, tj. rijaliti serijal o tome kako izgleda put i borba žene koja ima 46 godina, nema partnera, želi dete, radi u medijima, na najgledanijoj televiziji, prati sektor zdravstva i zove se – Ana Stamenković. Mislim da bi jedan takav serijal bio podstrek mnogima! Možda ga i ostvarimo! Dobra zdravstvena emisija i redovni program na ovu temu nedostaje… I da, pomogao bi, ako znamo da stotine hiljada parova ima ovaj problem i ako znamo koliki nam je problem bela kuga, kao i da godinama, decenijama prirodni priraštaj nije ohrabrujući za sigurnu budućnost.
Da li Vam se čini da ima pomaka u razbijanju predrasuda kada su u pitanju vantelesna oplodnja, donacija reproduktivnih ćelija i embriona, pa čak i usvajanje? Šta bi mediji u Srbiji još mogli da učine, kao podršku u borbi sa neplodnošću i, na neki način, belom kugom?
Generalno, kao i za sve, i kada je reč o donaciji i uvozu reproduktivnih ćelija, uvek će biti protivnika. Verujem da bi odgovarajućim plasiranjem ove teme i oblasti građani shvatili značaj svega. Naravno, tu je uloga medija ogromna… Mogu da govorim u svoje ime… Znam značaj takve podrške države i medicine i, uz odgovarajuće sagovornike, uvek ću napraviti profesionalnu reportažu i doneti odgovoran pristup toj temi. Ima pomaka… Kada su stigle prve uvezene ćelije, nikada više novinara nisam videla na nekoj konferenciji za novinare. Verujem da je to dobar znak. O usvajanju bi trebalo više govoriti. Generalno, mnogim temama, pa i ovoj (vantelesnoj oplodnji, reproduktivnom zdravlju, usvajanju), trebalo bi dati više prostora… Ali, život je takav, sa mnogo problema i mnogo tema, pa jednostavno nema dovoljno mesta svakog dana za sve. Nažalost.
Koliko Vi u Vašem okruženju prepoznajete ovaj problem, problem steriliteta? Koliko je on sada vidljiv u društvu?
Problem steriliteta je sada prisutniji, prepoznatljiviji, ali da i ovde sublimiram ono što sam već rekla – moglo bi više i češće, redovnije pričati o tome… Ali mnogo je i zdravstvenih tema i problema i drugih tema koje svakodnevno jedna drugu prestižu ili potiskuju.
Da li bi kampanja o donorstvu donela donore i našoj zemlji, kao u Evropi, ili mislite da još kao društvo nismo spremni za tako nešto?
Znate da godinama, deceniju i po vodim kampanju i zalažem se za promociju zaveštanja i darivanja organa. Zemlja smo u kojoj se prečesto apeluje i poziva na davalaštvo krvi jer često nema dovoljno te dragocene tečnosti… Kada je otvorena banka reproduktivnog materijala u Klinici u Višegradskoj, upravo zato što znam koliki je problem „dobrovoljno davalaštvo“, govorila sam da nam je neophodna redovna kampanja, ali i stimulacija donora. I dalje sam za to!!! Dobro osmišljena, kontinuirana reklama donela bi rezultate… A moramo da budemo spremni, ovo je 21. vek! Moramo! Vreme je da budemo prosvećeniji zdravstveno!
Da li smatrate da bi edukacija mladih na temu reproduktivnog zdravlja mogla da doprinese da u budućnosti imamo manje problema u reproduktivnom dobu?
Naši mladi, deca, tinejdžeri i adolescenti ne znaju dovoljno o reproduktivnom zdravlju!!! Ne vode dovoljno računa o seksualno-higijenskim navikama, prerano stupaju u seksualne odnose, ne koriste zaštitna sredstva, ne idu na redovne kontrole… Premalo je vakcinisanih HPV vakcinom, polne bolesti su u porastu… Puše, nisu fizički aktivni, gojazni su… Sve to utiče i odražava se i na reproduktivno zdravlje! Generalno, jesam za uvođenje zdravstvenog vaspitanja u škole i za obaveznu imunizaciju HPV vakcinom!
Da li imate poruku za sve one koji prate Vaš rad i čitaju naš časopis, a bore se za potomstvo u ovom momentu?
Moja poruka jeste da o zdravlju treba da brinemo dok smo zdravi i da nikada ne treba odustati!!! Medicina napreduje, pa nešto što do pre godinu, dve, pet ili 50 nije bilo moguće, sad jeste, tako da – osmeh, podrška, ljubav, vera i nada i bez odustajanja kada nešto želite!
Intervju vodila: Marijana Arizanović
Šansa za Roditeljstvo
Izvor: MAGAZIN ŠANSA ZA RODITELJSTVO 16
