Oduvek sam znala da je moj posao poseban. Uvek sam se osećala posebno srećno što radim to što radim i što pomažem ljudima u toku jednog od najstresnijih perioda u njihovom životu.
Zbog izostalih ciklusa i dijagnoze policističnih jajnika, još pre braka, znala sam da situacija mojih pacijenata može lako postati i moja stvarnost i toga sam se dugo plašila još dok sam bila tinejdžerka.
Sećam se kada sam počela svoj prvi IVF ciklus sa lekovima da sam se uplašila da će mi se jajnici previše naduti i da ću dobiti šestorke. Nikada to, zapravo, nisam videla u svom poslu, ali ako se sećate desilo se Džonu i Kejt.
Otišla sam na prvu analizu krvi – ništa. Otišla sam da uradim još jedan test nekoliko dana kasnije – opet ništa.
Uradila sam još jedan test nakon nekoliko dana, i opet nekoliko dana posle toga i uvek ništa. Onda mi je nivo estrogena opao i prekinut mi je ciklus. Hmm….štaaa? Posle svega što sam naučila o VTO, nisam znala da je ovo moguće.
Znala sam da se VTO ciklusi prekidaju stalno i zbog raznih razloga, ali mi nikada nije palo na pamet da prosta indukcija ovulacije može biti neuspešna. Zatim dolazi histerija jer sam morala da čekam narednu menstruaciju koja, znala sam, može da se desi tek za nekoliko meseci. Ipak je ciklus krenuo posle nekoliko sedmica i započeli smo drugu rundu. Ponovo, nekoliko testova iz krvi i ništa – još jedan neuspeli ciklus.
Morali smo da putujemo u drugu državu i umesto da budemo uzbuđeni, molila sam supruga da zamrzne spermu, da bi mi uradili inseminaciju dok nije tu ukoliko budem imala ovulaciju. Gledao me je kao da sam luda, a sada mislim da je u tom trenutku verovatno bio u pravu.
Moja gugl opsesija
Moj ceo život je postao ciklus guglanja šta mogu da uradim da povećam svoje šanse za trudnoću, koju hranu da jedem, koje suplemente da uzimam.
U ovom trenutku bi, verovatno, trebalo da naglasim da imam master diplomu iz reproduktivne medicine, ali sam ovde tražila neku čarobnu informaciju koja je moćnija od bilo čega što su mi lekari rekli ili što sam naučila na studijama – dozvolite mi da vam otkrijem jednu malu tajnu: da takav čarobni savet postoji, ne bismo morale da gubimo vreme tražeći ga na internetu!!!
Test iz krvi nakon povratka je pokazao da sam ovulirala dok sam bila na putu i da ne mogu da počnem sa lekovima dok ne dobijem narednu menstruaciju. Nisam dobila. Bila sam trudna.
Pritisak na moj odnos sa suprugom
Sasvim sam svesna činjenice da je moj put do začeća apsolutno ništa u odnosu na ono što većina ratnika neplodnosti prođe. Smatram da zbog toga mogu da razumem stres i opsesivnost koje izaziva pokušavanje da se ostvari trudnoća, jer znam koliko je to imalo uticaja na mene i moj brak iako naše putovanje nije bilo toliko dugo i komplikovano. Zapravo, sećam se kako sam jedne noći razmišljala o tome da ostavim muža jer nije hteo da ima odnose sa mnom dana kada je trebalo da ovuliram. Bila sam toliko besna što on nije shvatao značaj moje ovulacije. Da li ti muškarci uviđaju koliko je teško naterati lenje policistične jajnike da ovuliraju? To je tema o kojoj često razmišljam, o tome kako se pacijenti nose sa tim i koliko to zapravo utiče na njih; jer sam svesna da postoji toliko različitih stvari sa kojima se mogu boriti.
Krivica zbog trudnoće
Jasno se sećam kada sam bila trudna u laboratoriji. Moj posao je odjednom postao još značajniji. Sećam se da sam bila toliko zahvalna jer sam bila okružena ljudima koji nisu imali ono što ja jesam. Kada je trudnoća poodmakla, iz poštovanja sam izbegavala kontakt sa pacijentima, ali nekoliko puta se nije moglo izbeći. Iako je možda sve bilo u mojoj glavi, osećala sam kako pacijenti zure u mene i misle kako nije prikladno da trudni embriolog radi sa ljudima koji se bore za trudnoću. Osećala sam veliku krivicu i sećam se da sam mislila: ovo nije fer i ja ne zaslužujem ovo kad toliko porodica ne može da ostane u drugom stanju. Nikada nisam dobila loš komentar, ali neke moje koleginice jesu.
Kada sam postala majka, moj posao je postao još značajniji
Vratila sam se na posao posle porodiljskog odsustva. Imala sam osmomesečnu bebu i bilo je divno vratiti se onome što sam radila znajući da se na kraju dana vraćam svojoj bebi. Još jednom, osećala sam da je moj posao mnogo značajniji i tačno sam znala kako će se ove porodice osećati kada napokon ostanu u drugom stanju. Svaku proveru embriona, zamrzavanje i odmrzavanje sam obavljala sa toliko pažnje i ljubavi kao da su moji sopstveni.
Nedugo potom, odlučili smo da pokušamo da dobijemo još jednu bebu
Usledilo je mnogo meseci sa negativnim ciklusima a zatim jedan čudan ciklus gde je progesteron počeo da mi raste pre nego što je izgledalo da sam uopšte ovulirala. Moj lekar se složio da je to neuobičajeno i trebalo je da započnemo sa lekovima za VTO kada mi počne menstruacija. Nije počela. Ponovo sam bila trudna. Na kraju sam rodila još jednu zdravu bebu i još jednom sam se vratila na posao sa osmomesečnom bebom i detetom koje je tek prohodalo.
Kada sam se vratila na posao, sada kao majka dvoje zdrave dece, moj posao je izgledao potpuno drugačije. Ne mogu to da objasnim, ali je to bio poziv da pomognem drugima mnogo više nego što to mogu u laboratoriji. Želela sam da svu strast koju osećam prema ovom poslu pretočim u neku vrstu edukacije i osnaživanja.
Kao što sam rekla na početku, uvek sam znala da je moj posao poseban; ali majčinstvo čini moj posao embriologa milion puta posebnijim. Znam kako je to dobiti pozitivan test na trudnoću, osećati bebu kako raste u meni, uzbuđenje zbog uređenja dečije sobe i donošenja bebe kući, i želim ovo svakoj osobi za koju znam da pokušava da dobije bebu.
Ovo putovanje neće uvek biti lako, ali verujem da će biti vredno svega.
Ukoliko imate bilo koje pitanje možete kontaktirati Centar za vantelesnu oplodnju na 0800 333 030 ili direktno Udruženje Šansa za roditeljstvo na 061/624-5224.
Izvor: www.ivfbabble.com
