Hašimoto tireoiditis je jedno od najčešćih oboljenja štitne žlezde danas, a ipak mnogi ljudi ne znaju dovoljno o tome. Ova bolest tiče se i žena i muškaraca, ali se daleko češće javlja kod žena, posebno između 30. i 50. godine života. Iako na prvi pogled možda ne izgleda ozbiljno, Hašimoto tireoiditis može značajno uticati na kvalitet života, raspoloženje, nivo energije, pa čak i na sposobnost da se ostane u drugom stanju.
U suštini, Hašimoto tireoiditis je hronična upala štitne žlezde koju izaziva naš sopstveni imuni sistem. Kod ovog stanja, imuni sistem greškom prepoznaje ćelije štitne žlezde kao „neprijatelje“ i napada ih, što vremenom može dovesti do njenog smanjenog rada – odnosno, do hipotireoze.
Simptomi koji lako promaknu
Jedan od problema sa Hašimotom je to što se njegovi simptomi razvijaju postepeno i često ih ljudi pripisuju stresu, umoru ili čak godinama. Simptomi mogu biti blagi, ali i vrlo izraženi. Neki od najčešćih su:
✅Hronični umor i nedostatak energije
✅Osećaj usporenosti, bezvoljnosti, depresije
✅Povećanje telesne težine i pored uobičajene ishrane
✅Osetljivost na hladnoću
✅Suva koža i lomljiva kosa
✅Promene raspoloženja, zaboravnost
✅Neredovni menstrualni ciklusi
✅Problemi sa začećem
Pošto su ovi simptomi vrlo slični onima koje osećamo kada smo pod stresom ili iscrpljeni, mnogi ljudi godinama ne znaju da boluju od Hašimoto tireoiditisa. Često se bolest otkrije tek kad dođe do problema sa začećem ili u okviru rutinske analize hormona.
Hašimoto i sterilitet – kakva je veza? 🤔
Jedno od pitanja koje se često postavlja jeste da li Hašimoto može uzrokovati sterilitet. Odgovor je: da, nažalost može, ali uz pravilnu terapiju i praćenje – većina žena uspešno ostaje u drugom stanju.
Štitna žlezda igra veliku ulogu u funkcionisanju celog organizma, a hormoni koje ona proizvodi su ključni za ravnotežu u telu, pa tako i za reproduktivno zdravlje. Kada štitna žlezda ne funkcioniše kako treba, i hormonska ravnoteža se narušava. Kod žena to može da dovede do neredovnih ovulacija ili njihovog potpunog izostanka. Kada nema ovulacije – nema ni začeća.
Takođe, štitna žlezda utiče i na kvalitet sluzokože materice, što može otežati usađivanje oplođene jajne ćelije. Kod žena sa Hašimotom češće dolazi i do spontanih pobačaja, posebno ako se bolest ne leči ili nije dobro kontrolisana.
Kod muškaraca, poremećaji štitne žlezde takođe mogu negativno uticati na plodnost – smanjiti broj i pokretljivost spermatozoida, ali i uticati na libido i opšte zdravlje.
Dijagnoza i lečenje
Dobra vest je da se Hašimoto tireoiditis lako dijagnostikuje – potrebna je analiza krvi koja obuhvata hormone štitne žlezde (TSH, T3, T4) i antitela (najčešće anti-TPO i anti-Tg). Ultrazvuk štitne žlezde takođe može pomoći u postavljanju dijagnoze.
Kada se potvrdi postojanje Hašimoto tireoiditisa i ako postoji pad u funkciji žlezde, obično se uvodi terapija – najčešće lek koji nadoknađuje hormon štitne žlezde. Doza se određuje individualno i mora se redovno kontrolisati, kako bi se održao balans.
Lečenje ne „leči“ Hašimoto u klasičnom smislu, jer je to hronično autoimuno oboljenje, ali se hormonski disbalans uspešno koriguje. Kada su hormoni pod kontrolom, simptomi nestaju ili se značajno ublažavaju, a šanse za trudnoću se vraćaju u normalu.
Planiranje trudnoće uz Hašimoto
Za žene koje žele da zatrudne, ključno je da hormoni štitne žlezde budu u optimalnom rasponu. Čak i blago povišen TSH može otežati začeće ili povećati rizik od pobačaja. Zato je preporuka da se žene koje imaju Hašimoto ili sumnju na njega redovno kontrolišu, a posebno u periodu kada planiraju bebu.
Važno je znati da se tokom trudnoće potrebe za hormonima povećavaju, pa se doza leka često mora prilagoditi. Redovne kontrole i dobra saradnja sa endokrinologom i ginekologom su tada neophodne.
Život sa Hašimotom nije kraj sveta 🌼
Iako dijagnoza može zvučati zastrašujuće, Hašimoto nije bolest koja mora drastično da utiče na kvalitet života. Sa dobrom dijagnozom, pravilnom terapijom i zdravim navikama – većina ljudi živi sasvim normalno.
Bitno je voditi računa o opštem zdravlju – zdrava ishrana, dovoljno sna, fizička aktivnost i smanjenje stresa mogu pomoći organizmu da se bolje nosi sa bolešću. Neki ljudi osete poboljšanje i kada iz ishrane izbace gluten, soju ili mlečne proizvode, ali to zavisi od osobe do osobe.
Najvažnije je – ne ignorisati simptome i ne odustajati od sebe. Ako imate Hašimoto, ne znači da ne možete imati dete ili da morate da se pomirite sa umorom i bezvoljnošću. Uz pravilnu negu i podršku, sve može da dođe na svoje mesto.
