IVF je procedura koja se izvodi više od 40 godina. Procenjuje se da je do sada više od 8 miliona ljudi rođeno iz IVF-a. Sve je počelo kao terapijski tretman za žene koji su imale problem sa jajovodima ali se proširilo i na probleme neplodnosti uzrokovane drugim faktorima – na neplodnost nepoznatog uzroka i na slučajeve žena bez partnera, istopolnih parova.
Zahvaljujući mnogim političkim, društvenim i osetljivim etičkim pitanjima vezanim za ART i IUI praksu, nije neočekivano da su različita društva iz različitih perspektiva prihvatala ovu tehniku.
Mnogi faktori su proučavani i prihvatani kao doprinosi vrlo važnim razlikama među državama. Neki su povezani sa finansijskim pitanjima, npr. pristupačnost, troškovi lečenja i plaćanje od strane korisnika. Drugi se odnose na kulturu i verovanja (tj. nivo prihvatanja od strane društva, običajnog prava i verski obrazac zajednice).
Konačno, pojedinačne odluke i profesionalne mogućnosti (odlaganje reproduktivne želje i očuvanje plodnosti) nisu jednako cenjene u svakom društvu. Nekoliko publikacija već je pristupilo mnogim pitanjima iz ovog složenog područja (Adamson, 2009 .; Balbo et al., 2013; Prag and Mills, 2017).
1999. godine ESHRE je osnovao Evropski konzorcijum za praćenje IVF (EIM) sa misijom da organizuje program za prikupljanje podataka o IVF-u za Evropu, a 2002. godine počeli su se prikupljati i podaci o IUI.
Tokom godina, u Konzorcijum su bili uključeni predstavnici sve većeg broja evropskih zemalja – trenutno ukupno 43 zemlje Evrope (De Geiter et al., 2018).
Do sada je objavljeno 18 godišnjih izveštaja o ART i IUI aktivnostima koji prikazuju ogromnu raznolikost korišćenja ovih terapijskih tehnika u Evropi.
ŠTA KAŽU REZULTATI ISTRAŽIVANJA?
Dostupni su podaci od 43 zemlje od ukupno 44 evropske zemlje u kojima se izvodi ART i IUI: nedostaje Azerbejdžan, Bosna i Hercegovina se sastoji od dva pojedinačna politička entiteta – Federacije Bosne i Hercegovine i Republike Srpske. Njihovi odgovori su predstavljeni odvojeno, kada je to moguće, a neke zemlje nisu mogle pružiti potpune odgovore na sva pitanja.
ZAKONI
Većina zemalja ima specifično zakonodavstvo o lečenju neplodnosti. Izuzetak su Albanija, Bosna i Hercegovina (Federacija), Irska, Rumunija i Ukrajina.
Pristupačnost je zakonski ograničena na heteroseksualne parove u 11 zemalja – Albaniji, Bosni i Hercegovini, Češkoj, Francuskoj, Italiji, Litvaniji, Poljskoj, Slovačkoj, Sloveniji, Švajcarskoj i Turskoj.
U 5 zemalja, ART i IUI tehnike su takođe dozvoljene ženama bez partnera i istopolnim parovima.
Većina zemalja je negde između ove dve krajnosti, a ukupno 30 zemalja nude tretmane za žene bez partnera, a 18 zemalja za ženske parove.
Upotreba donirane sperme u ART i IUI dozvoljena je u većini zemalja osim Bosne i Hercegovine i Turske. Međutim, učesnici iz Hrvatske i Crne Gore izjavili su da u njihovim zemljama nisu dostupni lokalni donatori, a u Hrvatsku se spermatozoidi ne mogu uvoziti iz inostranstva.
Doniranje jajnih ćelija nije dozvoljeno u Bosni i Hercegovini, Nemačkoj, Norveškoj, Švajcarskoj i Turskoj. Iako je dozvoljeno u Hrvatskoj, Irskoj, Italiji i Crnoj Gori, ne funkcioniše donacija reproduktivnog materijala.
Donacija sperme i jajnih ćelija u istom postupku (korišćenje oba materijala) nije dozvoljena u zemljama u kojima je davanje jajnih ćelija zabranjeno, a takođe i u Jermeniji, Hrvatskoj, Francuskoj, Crnoj Gori, Sloveniji i Švedskoj.
Donacija embriona nije dozvoljena u 14 zemalja: Austrija, Jermenija, Belorusija, Bosna i Hercegovina, Bugarska, Danska, Island, Italija, Kazahstan, Norveška, Slovenija, Švedska, Švajcarska i Turska.
Zemlje se takođe razlikuju s obzirom na neke posebne tehnike. To je slučaj s preimplantacijskim genetskim testiranjem (PGT) na monogene poremećaje / hromozomsko strukturno preuređivanje (PGT-M / SR; ranije PGD), što je dozvoljeno u svim zemljama osim Bosne i Hercegovine i Malte.
PGT za aneuploidije (PGT-A; ranije preimplantacijski genetski skrining) nije dozvoljen u Bosni i Hercegovini i Malti, kao ni u Danskoj, Francuskoj, Nemačkoj, Mađarskoj, Litvaniji, Norveškoj, Sloveniji, Švedskoj i Holandiji.
Surogat je dozvoljen u Albaniji, Jermeniji, Belorusiji, Belgiji, Kipru, Češkoj, Gruziji, Grčkoj, Kazahstanu, Makedoniji, Rumuniji, Rusiji, Holandiji, Velikoj Britaniji i Ukrajini.
Odabir pola embriona (ako izuzmemo PGT-M koji se odnosi na polno povezane bolesti) nije dozvoljen ni u jednoj od 43 zemlje.
