Od 43 zemlje koje izvode IVF i IUI u Evropi i koje su učestvovale u istraživanju, posebno zakonodavstvo za IVF postoji u 39 zemalja, javno finansiranje je dostupno u 39 zemalja, a u nekim zemljama varira i unutar zemalja. Nacionalni registar postoji u 31 zemlji.
Godišnji izveštaji Evropskog konzorcijuma za nadgledanje IVF-a (EIM) za ESHRE jasno odražavaju različite pristupe u evropskim zemljama u pogledu pristupa i efikasnosti IVF tehnika.
Podaci koji su ovde izneti se odnose na stanje zemalja na dan 31. decembar 2018. godine. Primljeni odgovori su provereni.
GLAVNI REZULTATI
Kao što smo rekli, 39 zemalja od 43 ima Zakon o lečenju neplodnosti. VTO i IUI su mogući samo za parove u 11 od 43 zemlje, a ukupno 30 zemalja nudi tretmane za žene bez partnera, dok 18 zemalja nudi IVF i IUI za lezbejske parove.
U 5 zemalja su tretmani su dozvoljeni za lečenje svih grupa pacijenata, a to su neplodni parovi, žene bez partnera i parovi istog pola, muškarci i žene.
Upotreba doniranih spermatozoida dozvoljena je u 41 zemlji, davanje jajnih ćelija u 38, istovremeno davanje sperme i jajnih ćelija u 32, a darivanje embriona u 29 zemalja.
Preimplantaciono genetičko testiranje (PGT) na monogenske poremećaje ili strukturno preuređivanje nije dozvoljeno u dve zemlje, a samo PGT za aneuploidiju nije dozvoljen u 11 zemalja
Surogat je dozvoljen u 16 zemalja ali pod određenim uslovima.
Ženska starost je najčešcie prijavljeni granični kriterijum za legalni pristup IVF-u. Minimalna starost obično se postavlja na 18. godini, a maksimalna u rasponu od 45. do 51. godine, a neke zemlje nemaju granicu u godinama. Ovo se odnosi na zakonsku regulativu – ne na finansiranje IVF-a.
Maksimalna starost muškarca određena je u veoma malo zemalja. Tamo gde je to dozvoljeno, starost je često ograničavajući kriterijum za davaoce trećim licima (maksimalna muška starost donora od 35 do 55 godina; maksimalna ženska dob od 34 do 38 godina).
Ostala zakonska ograničenja u donaciji (za donora) su broj dece rođene od istog davaoca (recimo u nekim zemljama, broj porodica sa decom istog davaoca) ili u 10 zemalja – maksimalni broj donacija jajnih ćelija i spermatozoida koji je određen tačnim brojem.
Način na koji se države bave anonimnošću je raznolik:
- anonimnost samo za primaoce (ali ne za decu kada dostignu zakonsku punoletnost)
- mešoviti sistem (anonimne i ne anonimne donacije) i
- neanonimnost.
Finansiranje i ograničenja:
Sistemi javnog finansiranja su izuzetno promenljivi. Četiri zemlje ne pružaju finansijsku pomoć parovima uopšte. Većina zemalja ima ograničenja u finansiranju IVF/IUI postupka u godinama ženskog partnera. Ograničenja u pružanju finansiranja su definisana i u svim ostalim uslovima, tj. godinama (granica u godinama za donorke), broj rođene dece donorke, maksimalni broj tretmana koje finansiraju fondovi, ali se pojavljuju i tehnike koje nisu finansirane.
U nekoliko zemalja nadoknada je povezana sa politikom klinike. Takođe, koja vrsta troškova će biti pokrivena unutar ciklusa IVF, do koje starosne granice i koliki će deo biti finansiran od strane Fonda, a koliki iz vlastitog džepa, različita je od zemlje do zemlje.
Nacionalni registri ART i IUI postoje u 31 od 43 zemlje koje su doprinele istraživanju, a registar donatora postoji u 18 zemalja.
NAPOMENA:
Zakonodavstvo unutar evropskih zemalja kontinuirano se menja.
