Aleksandar Krstić, senior klinički embriolog
Specijalna bolnica za ginekologiju “Jevremova” sa porodilištem, članica Medigroup
U šali kažu da su oni “mame” pre mame, i da prvi vide njihove bebe. To je zaista tako. Klinički embriolog je stručnjak koji radi laboratorijski deo postupka vantelesne oplodnje. Kada lekar isprati stimulaciju, ili kada se uradi aspiracija jajnih ćelija, o ćelijama od kojih će nastati budući embrioni brinu embriolozi. Međutim, njihov posao počinje i pre same stimulacije i odnosi se na dijagnostiku stepena muške neplodnosti.
DNK fragmentacija spermatozoida – nova metoda
Prva analiza koja se radi, svakako, je spermogram. Međutim, danas je moguće da se u okviru proširene dijagnostike uradi i analiza DNK fragmentacije u spermatozoidima. Nauka je pokazala da je genetska slika spermatozoida ključna za fertilizaciju i normalan razvoj embriona. Termin DNK fragmentacije se koristi kada je genetski materijal u spermatozoidima abnormalan, što za uzvrat može voditi muškoj neplodnosti i neuspelim IVF ciklusima. Standardna analiza spermograma ne može proceniti spermatozoide na nivou molekula i odrediti stepen DNK fragmentacije, pa je iz tog razloga značaj ove analize još veći. Trudnoća je moguća i kod parova kod kojih muškarac ima povećanu DNK fragmentaciju, ali jako retko. Embrioni koji nastanu od spermatozoida sa DNK fragmentacijom imaju lošu prognozu. Šanse su nešto veće ukoliko je partnerka mlađa, jer jajne ćelije imaju određenu mogućnost popravke oštećenog DNK.
Neki slučajevi DNK fragmentacije ne mogu da se leče, ali ukoliko je šteta uzrokovana slobodnim radikalima, onda promena životnih navika i ishrane u smislu zaštite organizma od oksidativnog stresa, može pomoći u smanjivanju nivoa DNK fragmentacije u nekim slučajevima. Lečenje infekcija antibioticima, takođe smanjuje nivo DNK fragmentacije. Da li je nivo DNK fragmentacije smanjen može se potvrditi kontrolnim testom tri meseca nakon prvog testa. Ukoliko se na kontrolnom nalazu ponovi isti rezultat, predlaže se da se uzorak za vantelesnu oplodnju dobije punkcijom ili biopsijom testisa, kako bismo dobili spermatozoide na samom mestu njihovog nastanka.
Korak po korak do embriona
U IVF laboratoriji embriolog je taj koji posmatra fertilizaciju i razvoj embriona. Nakon mikrofertilizacije ili inseminiranja ćelije u klasičnoj IVF metodi, ćelije se pregledaju prvi put posle 16-18 sati da bi se videlo da li je došlo do oplodnje, a nakon 48 sati od aspiracije embriolog kontroliše da li je došlo i do adekvatne deobe. Svaki put embriolog na osnovu izgleda embriona i toka deobe procenjuje njihov kvalitet. Nove tehnike – poput snimanja razvoja embriona, omogućavaju embriologu da ima uvid u realnom vremenu (Time Lapse) u razvoj i deobu embriona. Uz pomoć ove tehnologije se dobijaju izuzetno bitne informacije poput vremena prve deobe, koja je važna jer embrioni podeljeni u optimalno vreme imaju veću šansu za usadnju. Ovu imformaciju ne možemo dobiti klasičnim pregledom embriona.
Kako se biraju embrioni za embriotransfer?
Postoji nekoliko kriterijuma koji se uzimaju u obzir kada se odlučuje o danu embriotransfera, kvalitetu embriona i broju koji će biti vraćen, uzimajući u obzir individualnost svakog pacijenta. Kod većine parova, kada imamo malo embriona (do tri), embriotransfer se radi drugog ili trećeg dana od aspiracije, ali postoje slučajevi kada se zbog prethodnih neuspelih pokušaja, ipak odlučimo da kultivišemo embrione do stadijuma blastociste, bez obzira na mali broj. Kada je veći broj embriona, približno istog kvaliteta, naš savet je da se selekcija za embriotransfer izvrši produženom kultivacijom do stadijuma blastociste.
Embriotransfer i implantacija
Odluku o broju embriona koji će biti uneseni u matericu donose embriolog, lekar i pacijenti. Embriolog i lekar na osnovu kvaliteta embriona, stadijuma razvoja, prethodnih eventualnih pokušaja i medicinski bitnih informacija, predlažu broj embriona, ali za definitvnu odluku je potrebna i saglasnost pacijenta. Neposredno pre embriotranfera, dogovoreni broj embriona se izdvaja u poseban medijum koji povećava šansu za usađivanje. Sam postupak embriotransfera i izbor odgovarajućeg katetera, kao i dalja terapija, koja se koristi u cilju podsticanja implantacije, su individualni za svaku pacijentkinju.
