Dragi Deda Mraze,
Hvala ti što barem tebi mogu da pišem iskreno i bez ustezanja. I odmah na početku da ti kažem da ne mogu da te lažem da smo bili dobri, jer nismo. Ti, ipak, sve vidiš i znamo da neiskrenoj i lošoj deci ne ispunjavaš želje. Nas dvoje nismo bili dobri jer smo puno plakali, a i svađali se. Plakali smo nad svakim negativnim testom, svađali se jer pritisak je ogroman: A kada ćete? Vreme vam je više!
Iskreno, posle ovakvih reči ja sam svoj bes iskaljivala na njemu, i znam da nije trebalo, ali bilo mi je lakše, priznajem. Dugo smo u borbi i ponekad se umorimo, poželimo da odustanemo, ali pošto verujemo da ti postojiš negde daleko, preko brda, preko brega i debelog snega, odlučili smo da te pitamo da nam ispuniš jednu želju. Naša želja za ovu Novu godinu je da ne spavamo noćima, da nas iz najlepšeg sna budi dečiji plač, da se svađamo ko će da promeni pelene, da zajedno plačemo zbog grčića, da trošimo novac na kolica i odelca, da nam kuća bude u haosu zbog bebca… Dakle, dragi Deda Mraze, mi želimo jedno malo biće da bi svake sledeće godine bili dobri i da se ne svađamo više zbog rečenice: A kada ćete? Vreme je…
Pismo je pristiglo u okviru konkursa za najlepše pismo deda mrazu (2021)
