Za najlepše pismo Deda Mrazu smislili smo zanimljivu akciju. Pisali ste pisma Deda Mrazu! Pristiglo nam je nešto više od 100 pisama! Prezadovoljni smo, a i Deda Mraz će biti. Sigurni smo. Puno ste mu pisali. Sada treba svi zajedno da pronađemo najlepšu, najzanimljiviju, najemotivniju poruku Deda Mrazu. Pisma smo podelili u 6 grupa – 6 različitih tekstova na našem sajtu. Ispod svakog teksta koji sadrži 4 ili 5 pisama – kliknite na srce kako bismo odabrali grupu sa najviše najboljih pisama. Kad odaberemo najbolju grupu – podelićemo želje iz te grupe u posebne postove na sajtu i onda ćete glasati za najbolju!! Najemotivniju. Glasanje za najbolju grupu je DO 25.12.2020.godine u 00:00 (petak). Svima želimo puno sreće i da Deda Mraz ispuni baš SVE, SVE vaše želje u 2021.godini! Voli vas vaša Šansa za roditeljstvo!
Pismo Deda Mrazu 1:
Dragi deda Mraze,
Do pre samo godinu dana, živeo sam u ubeđenju da imam sve u životu. Krov nad glavom, ljubav svojih bližnjih, zdravlje…Čekao sam i onu gospođicu, sa kojom bi osetio one famozne leptiriće u stomaku. I dočekao… Svet mi je postao lepši. U moj život ušetala je jedna lepota koja je moj život upotpunila svojim neposrednim osmehom, blagošću i zagrljajem. Počeli smo našu bajku…Ali….
Kako sve bajke imaju i onu zlu stranu, i ja sam načeo tu stranicu. U jednom opuštenom razgovoru, uz one teške suze koje samo ljudi sa ovim problemom mogu da puste, supruga mi saopštava da ne možemo imati decu. U trenutku mi se srušilo sve. Ali samo u trenutku. Po prirodi optimističan, bundžija i inadžiji, samo sam ustao iz njenog zagrljaja i stao ispred nje. Zatražio sam da stane ispred mene. Obrisao sam joj suze i rekao: I na kraj sveta, samo da pronađemo lek, a ti ćeš biti majka! Nema plakanja, nema padanja. I idemo ka tom cilju. Zato te, dragi moj Deda Mraze, molim samo jedno – da mi pokloniš snagu da budem podrška mojoj dušici, da dođem do zacrtanog cilja. Da moja dušica postane Majka.
Pismo Deda Mrazu 2:
Dragi Deda Mraze,
Ove godine odlučila sam da ti se obratim u nadi da će moje pismo makar stići do tebe. Znaš od kada se sećam sebe iz baš, baš mlađih dana, a to je nekih 25 godina unazad (kada sam imala 10), nisam ti pisala. Nisam, jer su moje želje uvek ispunjavali moji roditelji (nisam htela da te opterećujem), a to je bilo da mi se nešto kupi..Tako je sa 10 godina bio policijski auto, u 14. to su bile naočare za vid (iaoko mi nisu trebale, ali bile su in). Tako je bilo sve do moje 20. kada sam počela da radim i sve što sam htela sam kupila. Onda sam upoznala svog sadašnjeg supruga koji je bio, i ostao, moj Deda Mraz svih ovih 15 godina koliko smo zajedno. Sve želje mi je ispunio, samo jednu nije, a mnogo je želeo, zajedno smo je želeli i dalje je želimo, a to je da postanemo roditelji. Sve naše želje pretvorile su se u jednu istu. A veruj mi, bili smo dobri ove godine i prethodne, one tamo se ne sećam..ali mislim da jesmo, jer da nismo naši prijatelji ne bi imali poverenja u nas, samim tim što nam daju svoju decu na čuvanje. Tako da kada pogledaš, mi mu dođemo roditelji bez dece, ali sa iskustvom, što i nije tako loše, ali ipak bismo naše…E sad, ako ti misliš da je vreme da nas nagradiš, čekaćemo poklon srtpljivo, ako pak misliš da nije vreme, onda ćemo čekati da stignemo na red…Što bi ti rekao ho ho ho ostaj nam zdravo u ovo vreme virusa..poljupci..
Pismo Deda Mrazu 3:
Dragi Deda,
Nećemo se lagati, ti to već znaš i sam, da iz dana u dan prestajem verovati u ostvarenje želja. Trudim se da ponovo pronađem ono dete u sebi i počnem ponovo verovati u čuda. Kod nas koji prolazimo kroz VTO, jedino čudo i najveće je beba. Bilo bi sebično da samo sebi poželim to čudo. Želim to čudo svima koji danima, mjesecima, godinama… mole za životno čudo. Mole za najslađe male ruke i najsjajnija oka dva. Dedice, stvarno ne bi bilo u redu da neka žena ostane uskraćena da bude Majka, da bude zvezda vodilja tom malom biću. I eto, da ne dužim jer sigurno imaš puno pisama da čitaš, samo se seti nas koji imamo samo jednu želju, al’ najljepšu.
Pismo Deda Mrazu 4:
Dragi Deda Mraze,
Ne znam kojim rečima da ti se na početku obratim, jer ne postoje reči koje bi opisale moju ogromnu želju za detetom, za jednim malim bićem koje bi ulepšalo moj život…Dragi Deda, 2020. godina mi je bila mučna i toliko teška…Mislim da ni jedno živo biće, nije važno da li je te godine bilo dobro ili manje dobro, ne zaslužuje tako gorku sudbinu. Meseca jula tata mi je umro od raka pluća. Moj tata, jak, hrabar, za mene najbolji, nije mogao da pobedi tu opaku bolest. Mesecima sam ga negovala i želela samo dve stvari -da mu bude bolje, da sve učinim da mu produžim život koliko ja to mogu i da, ukoliko ne dočeka moje dete, ukoliko ne dočeka da bude deda, da bar umre sa saznanjem da sam trudna. Jer, primetila sam, često je gledao u moj stomak…Bio je gospodin, neke stvari ne bi pitao i nije, ali videla sam u njegovim plavim očima i pogledu na moj stomak, naročito kada se malo ugojim, da proverava da li sam trudna. U to vreme, išla sam na razne analize, ali ništa mi nije išlo od ruke. I umro je, da Deda Mraze, moj tata je umro. Sestra, mama i ja ostale smo same, bez najjačeg oslonca. Plakala sam, plakala, Bože Deda Mraze, ni sama ne znam koliko sam suza isplakala.
Nakon četiri meseca tolike tuge, neverice i bola, moj suprug Vule i ja rešili smo da odemo na vantelesnu oplodnju. Nadala sam se, toliko sam se nadala i želela tati (naravno i sebi i mužu) da ispunim želju. Sebi i mami da skrenem misli. Da rodim malog Dušana sa plavim očima. Otišli smo u kliniku puni nade u lepše sutra. Želja nam se nije ispunila. Imala sam hiperstimulaciju jajnika i ništa od početka nije išlo kako treba. Platili smo sve sami muž i ja, dragi Deda. Više nam ništa nije ostalo…jer smo toliko želeli dete da smo to hteli da uradimo baš tada, odmah. Sve je nakon bolnog saznanja bete bilo još gore. Zaista još gore..Plakanje, svađe, pa plakanje i plakanje…. Cele 2020.godine ja plačem. Imala sam godinu koju neću moći da zaboravim nikad. Najgoru i najtužniju u mom životu. Molim te, Deda Mraze, donesi mi sreću 2021.godine. Zato te molim, Deda Mraze, molim te, učini mi da postanem majka jednom detetu bar, da me voli i da ga volim, kao što sam ja volela svoga tatu. Da mi ispuni život. Da brinem o njemu, a kasnije on o meni. Ta veza je neraskidiva. Iako nemam dete, ja to znam.
Znam, mnogi će reći da nije bilo vreme, ali ti me razumi, imam 38 godina, želela sam bar malo sunca ispod tih tamnih oblaka koji su toliko teški cele te ružne 2020. godine i koji me pritiskaju toliko da mi je teško da dišem. Tu kap sreće koju sam izgubila. Znam, niko ne može da mi zameni tatu…ali mogu i ja da doživim sreću, nadam se da sam toliko zaslužila.
Daj mi snagu, nadu…Molim te, nešto mi daj da u 2021.godini postanem majka. Biću ti zahvalna do kraja života. Ostalo mi je samo da se nadam. Okitiću jelku i čekaću tvoj odgovor, dragi Deda. A i kupiću plišane mede da stavim ispod jelke za svog malog Dušana sa plavim očima boje neba.
Da pogledate sva ostala pristigla pisma kliknite na link: PISMA ZA DEDA MRAZA
