Da li način života žene utiče na začeće? Da li zdrave životne navike utiču na povoljnije šanse? Da li se uspeh vantelesne oplodnje i kvalitet jajnih ćelija zaista mogu dovesti u vezu sa konzumiranjem cigareta i alkohola? Da li je fizička aktivnost važna i ima li ishrana posledice po naše reproduktivno zdravlje?
Do sada su mnoge studije pokušale da odgovore na ova pitanja. U jednoj od njih, procesu vantelesne oplodnje podvrgnuta su ukupno 752 para, u periodu od 2015. do 2019. godine. Svi parovi su upućivani na vantelesnu oplodnju putem ICSI metode. Tokom ove procedure žene su, u okviru ankete, odgovarale na upitnik o načinu života i životnim navikama, a pitanja su se ticala:
- konzumiranja duvana;
- konzumiranja alkohola;
- unosa rafinisanog šećera i veštačkih zaslađivača;
- unosa mleka i mlečnih proizvoda;
- unosa povrća, mahunarki, kao i konzumiranja ribe;
- fizičke aktivnosti.
Odgovori iz ankete su povezivani sa izgledom jajne ćelije pod mikroskopom, kao i sa implantacijom, trudnoćom, pobačajima i stopom živog rađanja.
Kod pušača su, pre svega, primećene abnormalnosti u izgledu ćelija pod mikroskopom, a dobijen je i manji broj jajnih ćelija. Procenat oplodnje smanjen je sa 81,4% kod nepušača na 57, 4% kod žena koje su konzumirale više od deset cigareta dnevno. Kod njih je i stopa blastocisti smanjena na 40,8% u odnosu na nepušače, kod kojih je procenat dobijanja blastocisti oko 56,3%.
Kada je u pitanju konzumiranje alkohola, istraživanje je pokazalo veću verovatnoću prisustva abnormalne morfologije jajne ćelije, kao i dobijanja manjeg broja jajnih ćelija. Povećanim konzumiranjem alkohola smanjuje se stopa trudnoće i živog rađanja, a povećava stopa pobačaja. Od ukupnog broja anketiranih žena 290 nije konzumiralo alkohol, 1565 je konzumiralo najviše dva pića, dok su 294 žene konzumirale tri do šest pića.
Samo se osam žena izjasnilo da konzumira više od šest pića u toku jedne nedelje. Nijedna od njih nije ostvarila trudnoću, ali s obzirom na to da je broj žena u grupi mali, ova informacija se ne može uzeti kao primer.
Kao i u prethodnim slučajevima, konzumacija rafinisanog šećera i veštačkih zaslađivača pokazala je veću verovatnoću manjeg broja jajnih ćelija, kao i njihove abnormalne morfologije.
Broj žena u uzorku za ove grupe bio je: 94 žene koje ne konzumiraju šećer, 341 žena koja je konzumirala šećer do dva puta nedeljno, 103 žene tri do šest puta nedeljno i 214 žena više od šest puta nedeljno.
Postavljeno pitanje se odnosilo na konzumaciju „bilo kog izvora rafinisanog šećera” – čokolade, bombona, bezalkoholnih pića ili rafinisanih šećera koji se dodaju napicima ili hrani.
Primećena je smanjena stopa trudnoće i živorođene dece i povećana stopa pobačaja kod onih žena kod kojih se pokazao povećan unos veštačkih zaslađivača. Od ukupnog broja anketiranih žena 324 su se izjasnile da ne konzumiraju zaslađivače, 57 da konzumira dva puta nedeljno, 108 žena je reklo da ga koristi tri do šest puta nedeljno, a njih 263 se izjasnilo da veštačke zaslađivače koristi više od šest puta nedeljno.
U anketi koja se ticala konzumiranja veštačkih zaslađivača podrazumevalo se da je reč o jednoj kesici ili šest kapi. Nije precizirana vrsta zaslađivača, kao ni to da li je uračunata upotreba dijetalnih gaziranih pića ili pića koja već sadrže veštačke zaslađivače.
Svakodnevna upotreba mleka i mlečnih proizvoda ukazala je na verovatnoću dobijanja abnormalne morfologije jajne ćelije.
Pokazalo se da konzumiranje mahunarki i povrća daje dobre rezultate – smanjuje se verovatnoća abnormalne morfologije jajnih ćelija, a raste verovatnoća da će se dobiti veći broj zrelih jajnih ćelija. Takođe, istraživanje je pokazalo veću stopu implantacije, kao i veći broj trudnoća kod osoba sa povećanim unosom povrća i mahunarki. Smatra se da mali unos predstavlja manje od šest porcija nedeljno, umeren sedam do trinaest, a visok preko trinaest porcija nedeljno. Pod porcijom se podrazumeva pola šolje ili 120 ml.
Fizička aktivnost je još jedan od dobrih pokazatelja iz ove ankete. Ukoliko je žena fizički aktivna, znatno je manja verovatnoća da će se dobiti abnormalna jajna ćelija. Veća je verovatnoća za dobijanje većeg broja jajnih ćelija, a veća je i stopa implantacije. Smatra se da je smanjena fizička aktivnost do 90 minuta aktivnosti nedeljno, umerena od 90 do 150, a visoka iznad 150 minuta nedeljno.
Promena načina života i stvaranje rutine zdravih životnih navika samo je jedan od izazova koji prate lečenje neplodnosti. Želja za urednom trudnoćom i zdravim detetom treba i mora biti važnija od svih loših navika.
Autorka: Melisa Selimović
Šansa za Roditeljstvo
Izvor: MAGAZIN ŠANSA ZA RODITELJSTVO 14
