Istraživači sa Univerziteta u Novom Južnom Velsu pokušali su da pronađu objašnjenje na koji način nedavna studija na miševima doprinosti našem boljem razumevanju reproduktivnog starenja, s ciljem da se poboljša stopa uspeha vantelesne oplodnje kod ljudi. Naučnici se nadaju da će se njihova nova strategija jednog dana iskoristiti da se poboljša stopa uspešnosti trudnoće.
Ljudi danas sve više odlažu roditeljstvo za kasniji period života, a neki od razloga su karijera i ekonomski ciljevi. Za mnoge je ovo borba s biološkim granicama prirodne plodnosti – ona opada već u tridesetim godinama, a šanse koje imate za prirodno začeće kada imate 19-25 godina opadaju za polovinu kada imate 30-35, što sve doprinosi društvenom konceptu da je „sve manje vremena” preostalo za planiranje porodice. Onima koji imaju poteškoća da ostvare trudnoću, tehnologije potpomognute reprodukcije kao što je oplodnja in vitro (vantelesna oplodnja – VTO) mogu da pomognu, a potražnja za ovim postupkom je u ogromnom porastu širom sveta.
I dok VTO postaje sve rasprostranjenija, njen uspeh je daleko od zagarantovanog: u Australiji i Novom Zelandu stopa uspešnosti svakog postupka VTO kod žena mlađih od 30 godina je samo 29%, i brzo opada na samo 16,5% kod žena između 35 i 39 godina starosti i na 5,2% za one koje imaju između 40 i 44 godine starosti. Ove niske stope uspešnosti znače da žene uglavnom treba da prođu kroz više postupaka VTO i da parovi moraju da prolaze kroz psihološku bol i poteškoće u emotivnoj vezi prilikom svakog neuspelog postupka. Povrh svega toga, VTO može da bude finansijski iscrpljujuć postupak i za pacijente i za zdravstveni sistem: Australija darežljivo subvencionira neograničen broj postupaka bez obzira na godine pacijentkinja, ali pacijentkinje često imaju troškove koje moraju same da plate, a koji se mere hiljadama eura po postupku.
Jajne ćelije: problem plodnosti
Srednje i kasne tridesete su i dalje rano životno doba: zašto onda žene, koje su na vrhuncu fizičkog zdravlja u skoro svakom drugom pogledu, imaju poteškoća da ostanu trudne počev od ovog ranog doba? Začuđujuće je, ali problem plodnosti se svodi na samo jednu jedinu ćeliju: jajnu ćeliju ili spermatozoid. Dok se svako drugo tkivo u telu sastoji od ćelija koje se redovno obnavljaju svežim ćelijama, ljudi nemaju sposobnost da generišu jajne ćelije nakon rođenja, i žene se rađaju sa svim jajnim ćelijama koje će ikada imati. Do trenutka kada žene pokušaju da ostanu u drugom stanju, njihove ćelije su već decenijama stare i pokazuju posledice starosti.
I dok jajnici u nekom trenutku „istroše” jajne ćelije, smanjenje njihovog kvaliteta se događa mnogo ranije i najvažniji je faktor razmnožavanja: s jedne strane, stopa trudnoće kod žena koje prođu kroz postupak VTO koristeći sopstvene jajne ćelije je u stalnom opadanju, dok stope uspešnosti pacijentkinja koje se odluče da koriste donirane jajne ćelije mlađih žena ostaju stalne, čak i u kasnijem reproduktivnom dobu. Iako postoje medijski dobro propraćeni slučajevi žena koje su u kasnim 40-im ostvarile trudnoću, važna poruka za javno zdravlje jeste da ovi slučajevi nisu uobičajeni i često su rezultat jajnih ćelija koje je donirala mlađa žena. I dok se korišćenjem doniranih jajnih ćelija mogu prevazići prepreke za reprodukciju koje su povezane s godinama, njih prate etički problemi koji su u vezi s dobijanjem doniranih jajnih ćelija i činjenica da one daju potomstvo s drugačijim genetskim materijalom. Starije jajne ćelije ne samo da dovode do nižih stopa novorođene dece, već je u tom slučaju i veća šansa da dete ima hromozomske greške.
Jedna od strategija koja se koristi da se zaobiđe uloga starenja jajnih ćelija kao ograničavajućeg faktora kod ženske plodnosti jeste zamrzavanje, gde se jajne ćelije prikupljaju od žena u mlađem dobu i zamrzavaju, tako da kada su žene u kasnijem dobu spremne za to da imaju decu, imaju pristup svojim jajnim ćelijama iz mlađeg doba. Ova usluga se nudi kao pogodnost za zaposlene u nekim tehnološkim kompanijama, pri čemu komercijalni interesi u velikoj meri stoje iza marketinga ovog postupka. Uspeh ovog pristupa je daleko od toga da bude zagarantovan, i dovodi do slučajeva koji slamaju srce.
Nije reč samo o jajnim ćelijama koje slabe s godinama: krivac je i muško starenje, s povećanim rizikom defekata spermatozoida koji sprečavaju da spermatozoid dođe do jajne ćelije i oplodi je. Postoji, međutim, jasno kliničko rešenje za ovo: intracitoplazmatsko ubrizgavanje spermatozoida (ICSI), gde se koristi veoma tanka igla da se ubrizga jedan spermazotozoid direktno u jajnu ćeliju, što se događa pod mikroskopom u laboratoriji. Muška neplodnost i dalje jeste važan problem, ali uglavnom je kvalitet jajnih ćelija najteži za rešavanje.
Da li možemo da poboljšamo kvalitet jajne ćelije?
I dok hormonska terapija može da poveća broj zrelih jajnih ćelija, ne postoji terapija koja može da poboljša njihov kvalitet: to je glavni cilj oblasti reproduktivnog starenja.
Nedavno se ovaj tim udružio s istraživačima iz oblasti reproduktivne medicine kako bi utvrdili novi razlog slabljenja kvaliteta jajnih ćelija s godinama. Utvrdili su smanjeni nivo ključnog molekula koji je od osnovnog značaja za metabolizam i stabilnost genoma kod jajnih ćelija. Kada su ovi nivoi povraćeni tako što se komponenta jednostavno dodavala u pijaću vodu reproduktivno starijih, neplodnih laboratorijskih mišica, to je dovelo do vraćanja kvaliteta jajnih ćelija, i omogućilo ovim starijim životinjama da ponovo imaju bebe. Iako je ovo samo studija na životinjama, važan je dokaz koji pokazuje da je moguće preokrenuti aspekte ženske neplodnosti, umesto da se samo usporava reproduktivno starenje.
Važno je i da napomenemo da, zbog odsustva kliničkih dokaza, ova studija poziva na oprez prilikom korišćenja suplemenata koji se prodaju ženama koje očajnički pokušavaju da zatrudne. Iznenađujuće je da je korišćenje lekova, suplemenata i skupih tehničkih i hirurških intervencija (koje se zajedno nazivaju „dodaci za VTO”) za koje ne postoje validni klinički dokazi da poboljšavaju ishod trudnoće široko rasprostranjeno u reproduktivnoj medicini, zbog očaja pacijentkinja i nepostojanja drugih mogućnosti. Dobijanje validnih kliničkih dokaza za ove lekove ili suplemente kod pacijentkinja jeste glavni cilj Istraživačkog centra za fertilitet, klinike koju je nedavno otvorila Škola za zdravlje žena i dece Univerziteta u Novom Južnom Velsu i Kraljevska bolnica za žene u Rendviku.
Na duže staze, nadamo se da će se njihova nova strategija jednog dana koristiti kako bi poboljšala stopu uspešnosti trudnoća kod parova koji se suočavaju s razornom perspektivom neplodnosti, smanjujući potrebu da se invazivni postupci VTO ponavljaju, što može da dovede do emotivnog stresa, stresa u vezi i finansijske iscrpljenosti. Skupi klinički eksperimenti na ljudima koji su potrebni da bi se ovi nalazi pretočili u stvarnost će trajati dugo i dok se ne završe, ne znamo da li će ova strategija raditi ili čak i biti bezbedna za ljude. U međuvremenu, svi koji rade u ovoj oblasti sprovode osnovna istraživanja iz oblasti molekularne biologije reproduktivnog starenja, nadajući se da će poboljšati ishod za mame i njihove bebe.
Izvor: www.newsroom.unsw.edu.au
Ukoliko imate pitanja u vezi sa vantelesnom oplodnjom i lečenjem neplodnosti možete nas kontaktirati na 061 6245224 ili na besplatan nacionalni broj za vantelesnu oplodnju 0800 333 030
