„Imam 35 godina, imam smeđu kosu, plave oči i visok sam 190 cm. Imam 80 kg, strastven sam trkač i smatram da sam zdrav i u dobroj kondiciji. Imam dobar posao u marketingu i master diplomu. Voleo bih da mi se javite, zato me slobodno kontaktirajte.” Bili smo svedoci sličnim objavama, bilo u novinskim člancima ili na internetu.
Da li vam se ovo čini kao “dobra prilika”? Oprezno, jer ovo nije samo kandidat za romantičnu vezu! Ono što ovaj čovek nudi nije ni veza ni nevino prijateljstvo. Umesto toga, on nudi svoju spermu, a njegov oglas namenjen je Britankama koje očajnički žele da zatrudne.
Kao rezultat ograničenja IVF postupka zbog koronavirusa i prisilnih zatvaranja klinika, postoji nedostatak donatora u celoj zemlji. Ovo je dovelo do uznemirujuće trgovine spermom koja se nekontrolisano širi preko interneta i društvenih mreža. Facebook je, naročito, domaćin desetinama specijalističkih grupa u kojima muškarci nude svoje usluge, a žene traže pomoć.
Kako je usamljenost na rekordnom nivou, a mogućnosti za upoznavanje suprotnog pola svedene na minimum, tržište ‘uradi sam’ beba cveta – uprkos pratećim rizicima od genetskih problema, prevara i dugoročnih komplikacija. Ali, kako je jedna učiteljica iz osnovne škole rekla za poznate novine, ona je provela godine pokušavajući da pronađe pravog muškarca i sada joj je dosta čekanja. Dok neke žene koje ona poznaje pribegavaju privatnim „aranžmanima“, preko prijatelja ili prijatelja svojih prijatelja, druge, poput nje, koje su same, okreću se virtuelnom svetu.
“Imam 35 godina. Biološki sat otkucava. Sama sam i izgubila sam nadu da ću upoznati nekoga ko mi se sviđa dovoljno da bih sa njim zasnovala porodicu ’, kaže ona. ‘Ali zašto bi to trebalo da znači da gubim šansu da postanem majka?’
Dakle, ona se odvažila da na Facebook-u potraži sreću. “Ne znam šta da očekujem. Naravno, želim da budem sigurna i neću žuriti ni u šta. Ali tako očajnički želim bebu i spremna sam da rizikujem. Koliko se ovo može razlikovati od veze za jednu noć?”
Broj žena koje žele (ili moraju) da zatrudne bez muškarca je u porastu.
Iako ne postoje zvanične brojke, prema Upravi za ljudsku oplodnju i embriologiju (HFEA), Britanija je zabeležila povećanje pokušaja vantelesne oplodnje upotrebom smrznute sperme iz banke sperme od blizu 400% za samo jednu deceniju.
Čak i pre Covid-19, britanskim bankama sperme nedostajali su donatori. Prema tamošnjem zakonu, postoji ograničenje od 35 funti koje se mogu platiti davaocu za troškove. Takođe, svako dete začeto na taj način ima pravo da pronađe svog biološkog oca sa 18 godina.
To je jedan od razloga zbog kojih se malo Britanaca prijavilo – oni ne žele neočekivane posete na vratima nakon mnogo godina.
Britanke se već dugo oslanjaju na uvoz sperme iz Amerike (gde donatori mogu biti plaćeni) i Danske (gde stavovi prema upoznavanju buduće dece deluju opuštenije). Ove dve zemlje mogu se pohvaliti velikim, cenjenim klinikama koje – za razliku od nekih britanskih – nude širok izbor “potencijalnih očeva”. Velika Britanija uvozi najmanje 7.000 uzoraka sperme godišnje, gde jedna bočica ili „slamka“,košta u proseku 800 funti.
Da biste se zaštitili od neuspeha, pošto ne uspe svaki pokušaj, savetuje se da se uvoze dve bočice koje dolaze u kontejnerima hlađenim azotom. Dodatni troškovi uključuju prevoz: pojedinačna transakcija može iznositi od 1.500 do 2.000 funti, dok će vantelesna oplodnja na odgovarajućoj klinici koštati dodatnih 3.000 funti.
Zbog toga, stotine žena, možda i hiljade, istražuju neregulisane alternative, bilo da to uključuje dobrog prijatelja ili sreću na internetu.
Jedan nedeljnik izbrojao je više od 70 specijalizovanih Facebook grupa sa imenima poput „Besplatni donatori sperme u Londonu“ i „Besplatno zatrudnite s donatorima sperme u Velikoj Britaniji“. Postoje grupe za svaku nacionalnost i deo zemlje.
Iako su fiktivno privatne, svako može postati član grupe samo jednim klikom miša. Žene koje traže pomoć dolaze iz različitih priča – od dobro plaćenih, profesionalno ostvarenih žena koje su svesne otkucaja svog biološkog sata, do lezbijskih parova koji se plaše da su njihove mogućnosti ograničene. Ali, čini se da većinu čine starije žene, koje internet-donora vide kao svoju poslednju šansu za majčinstvo.
Na primer, Lili iz Čestera objašnjava na Fejsbuku da je u potrazi oko godinu dana. Ona ne bira boju očiju, ali bi više volela tamno smeđeg ili crnokosog muškarca.
Marija iz Londona kaže da ona i njena supruga imaju sigurne poslove i spremne su da dodaju „prinovu“ kako bi upotpunile svoju porodicu.
Lusi (25) je upravo raskinula sa svojim dečkom i zvuči zabrinuto. Ona ima sindrom policističnih jajnika i kaže da želi da što pre zatrudni, jer tako ima više šansi.
Ona kaže: „Imam podršku porodice i prijatelja, svoj dom i finansijski sam stabilna. Ako ste zainteresovani, samo mi pošaljite poruku i odgovoriću na sva pitanja. ’
Proces je, najbaže rečeno, bez ikakvih problema.
Donator i primalac postižu dogovor na mreži. Kada žena ovulira, muškarac vrši „isporuku“ do njenih ulaznih vrata, često u termos-boci ili slično.
Buduća majka će koristiti „komplet za kućnu oplodnju“ (tj. jeftini plastični špric). Ne iznenađuje što među stručnjacima raste zabrinutost, ne samo zbog skorog kolapsa konvencionalnog sistema vantelesne oplodnje, već i zbog opasnosti od samooplodnje pomoću interneta.
„Postoje potencijalno opasne posledice po život“, kaže profesor iz jedne vodeće kliničke grupe u zemlji za vantelesnu oplodnju. “Sperma je nosilac svih vrsta infekcija koje se lako prenose na žene.”
“A kako da znate da je sperma uopšte i plodna? Pored potencijalnih medicinskih problema, pravne posledice rađanja deteta ovom metodom mogu biti dugotrajnije i mogu promeniti život.“
On naglašava: „Ako je oplodnja pomoću donatora ono što želite ili trebate, uzimanje sperme od neznanca ne bi bilo moje polazište.“
S druge strane, postoje rizici i za donatore. Iako muškarci koji doniraju putem regulisanih organizacija nemaju zakonsku odgovornost za decu rođenu iz njihove sperme, ova zaštita se ne odnosi na donatore na Fejsbuku, upozorava HFEA.
„Ne možete da odustanete od toga da budete zakonski otac deteta, čak i ako se majka slaže s tim“, kaže portparolka. „Bilo koji sporazum sastavljen u tom smislu nema pravni status. Preporučujemo da potražite nezavisni pravni savet pre nego što donirate. “
Čini se da ovo ne zabrinjava Klajva Džonsa, penzionisanog 65-godišnjeg nastavnika matematike iz Derbija. Oženjen, sa porodicom i sopstveno troje dece, osam godina je donirao spermu i na ovaj način postao otac 116 dece. Kaže da ga vodi neodoljiv nagon da nastavi da “proizvodi” bebe.
Kako službene banke sperme imaju gornju starosnu granicu za donatore od 45 godina, on se okrenuo neregulisanom svetu Fejsbuka, gde je pronašao ogromnu potražnju.
Kada je započeo, imao je 58 godina. „Nisam mislio da će iko stupiti u kontakt sa mnom zbog mojih godina, ali odmah jeste. Prva donacija rezultirala je uspehom. Više od svega ovo radim zato što želim da pomognem. Kako je užasno za ove žene, bez muškaraca u blizini. Imam moralni osećaj da to moram da radim. Ponekad je to jedini izbor koji imaju, a one očajnički žele bebe. Imam nešto što meni ništa ne znači, ali njima znači.” Njegova supruga ima drugačiji stav i oni su sada razdvojeni, iako još uvek prijatelji.
Sada provodi veći deo svog vremena vozeći kombi, kako bi dostavio svoju spermu do kuća primalaca. „Lep je osećaj videti sreću koju donosiš“, kaže Klajv. „To izaziva zavisnost.“
Upoznao je desetak dece koje je napravio na ovaj način, objašnjavajući: „Samo želim da znam da li je sperma bila uspešna i to je to.“
Međutim, bilo je i problema. Neke žene su izrazile zabrinutost što je na svet doveo toliko polubraće i sestara ili, kako on grubo kaže „Osećaju da je njihovo dete jedna serija od više od 100“.
Zabrinutost majki je razumljiva. Donatori regulisanih banaka sperme ograničeni su na rad sa ukupno deset porodica, delom da bi se umanjile šanse za veze između ljudi koji su genetski povezani.
Facebook, međutim, nema takva ograničenja. Klajv u proseku daje četiri ili pet donacija nedeljno, rekavši da se otprilike svaka osma „uhvati“ ili dovede do trudnoće.
“Od početka pandemije je velika gužva. Ne moram više da se oglašavam. Žene mi same dolaze.”
Iako zna za neke donatore koji troškove naplaćuju 150 funti, kaže da je najviše što je ikada zatražio 30 funti.
Ejmi Frost je među njima. 28-godišnjakinja pribegla je Fejsbuku jer njena supruga Alik ima dete iz prethodne veze, i to znači da par nije podoban za vantelesnu oplodnju koju finansiraju poreski obveznici. “Toliko dugo sam želela da budem majka. Pitali smo prijatelje i ljude iz našeg kraja da li bi oni bili naši donatori i svi su rekli ne. U početku sam bila veoma nervozna zbog korišćenja Facebook-a”, kaže ona. “Postoji puno rizika. Ne samo polno prenosive bolesti, već ne znate ni ko su ti muškarci – oni možda lažu.”
Posle meseci traženja, pronašla je „onog“ na Fejsbuk grupi. Živeo je blizu i delovao je iskreno. „Imala sam instinkt“, nastavlja ona. Razgovarali su na mreži i usmeno se dogovorili: ako zatrudni, obavestiće ga o polu i da je dete rođeno zdravo. Ali tada bi prestali svi kontakti.
Posle tri meseca redovnih donacija, Ejmi je bila trudna.
Ona je veoma svesna opasnosti od doniranja sperme, koja uključuje muškarce koji primoravaju ranjive žene na nezaštićeni seks, tvrdeći, na primer, da će spermu ponuditi samo ako je postupak „prirodan“.
„Oni samo žele seks“, kaže Ejmi. “To mi nikada nije uspelo. Ja sam lezbejka i udata. Mada su me zasuli takvim porukama. Nateralo me je da pomislim da nikada neću nikoga naći.”
Mnogi se plaše da Britanije ide putem Amerike, gde je neregulisano samostalno doniranje sperme široko rasprostranjeno i gde problemi postaju vrlo jasni.
Američka uprava za hranu i lekove, koja reguliše doniranje, pokrenula je istragu o web stranicama. Nekim muškarcima su poslata pravno obavezujuća „prestani i odustani“ pisma.
A. A. iz banke sperme u Sijetlu, jedne od najvećih dobavljača u Americi, kaže: „Legitimni donatorski centar vrši fizičke preglede, proveru podataka, proveru kriminalne istorije, skrining polno prenosivih bolesti, genetsko testiranje. Tu je i sveobuhvatan pravni dokument u kome se navode roditeljska prava.’
Međutim, lekar za plodnost sa Beverli Hilsa, koji je više voleo da ostane anoniman, rekao je da je čuo horor priče od od ljudi koji koriste spermu dobijenu preko web stranica. Opisao je lezbijski par koji je imao blizance rođene sa ozbiljnim genetskim abnormalnostima.
„Ovo je nešto što bi se moglo primetiti osnovnim ispitivanjem krvi“, kaže on.
Kaže da je čuo za još jedan slučaj kada je žena odlučila da zatrudni na prirodan način sa potpuno nepoznatim čoveka, ali je tokom seksa on postao nasilan.
„Razumem očaj, posebno tokom Covida koji je prozrokovao nedostatak donirane sperme, ali žene moraju da shvate da je to njihova budućnost sa kojom se kockaju, kao i budući život tog deteta. Kada kupujete spermu, ne postoje pravila i mere zaštite. To je opasan ljudski rulet.“
Ukoliko imate bilo koje pitanje možete kontaktirati Centar za vantelesnu oplodnju na 0800 333 030 ili direktno Udruženje Šansa za roditeljstvo na 061 624 5224
Izvor: www.dailymail.co.uk
