Poslednji izveštaj Svetske zdravstvene organizacije (WHO) o stanju nepolodnosti, pokazao je da od svih slučajeva neplodnosti čak 50 % čini „muški faktor“.
Najznačajniji faktori koji kod muškaraca utiču na nemogućnost začeća uključuju: mali broj spermatozoida, lošu pokretljivost spermatozoida, abnormalni oblik spermatozoida i loš kvalitet sperme.
Evo šta treba znati o ova četiri najčešća uzročnika steriliteta kod muškaraca.
Mali broj spermatozoida
Mali broj spermatozoida ( stručni naziv – oligospermia) znači da sperma koju muškarac ejakulira sadrži manje spermatozoida od uobičajenog proseka. Broj spermatozoida se smatra nižim od normalnog ako ima manje od 15 miliona po mililitru sperme. Mali broj spermatozoida može umanjiti šanse za začeće jer jednostavno postoji manja mogućnost za oplodnju. Nizak broj spermatozoida je posledica raznih fizioloških faktora, načina života i faktora okruženja, od infekcija, hormonalnih poremećaja i autoimunih problema, do emotivnog stresa, depresije i gojaznosti.
Jedan od najčešćih fizioloških uzroka, varikokela, je uzročnik 40 % slučajeva malog broja spermatozoida. Varikokele su grupe proširenih vena u skrotumu. Kod većine muškaraca one ne predstavljaju problem. Kod nekih, međutim, proširene vene povećavaju temperaturu skrotuma, što uzrokuje bol, oštećuje testise i remeti stvaranje spermatozoida. Mnogi muškarci sa varikokelama nemaju problema sa začećem, ali oni koji osećaju bol ili imaju problem sa sterilitetom bi trebalo da se podvrgnu operaciji. Hirurški zahvat podrazumeva zatvaranje proširene vene i preusmeravanje krvi u zdrave vene. Ova metoda može izlečiti sterilitet (tj. povratiti normalnu produkciju sperme) i/ili poboljšati kvalitet sperme pri vantelesnoj oplodnji, ako ne dođe do spontanog začeća.
Loša pokretljivost spermatozoida
Pokretljivost spermatozoida predstavlja njihovu sposobnost da se efikasno kreću. Ona je veoma bitna jer se spermatozoidi moraju kretati brzo i u pravom smeru kroz reproduktivne organe žene da bi stigli da oplode jajnu ćeliju pre nego što propadnu.
Postoje dve vrste kretanja: progresivno i neprogresivno kretanje. Progresivno kretanje se odnosi na plivanje spermatozoida u pravoj liniji, a neprogresivno na njihovu putanju koja ne prati pravu liniju. Da bi spermatozoidi oplodili jajnju ćeliju, moraju imati progresivno kretanje najmanje 25 mikrometara u sekundi. Loša pokretljivost spermatozoida se dijagnostikuje kada je manje od 32% spermatozoida u uzorku sperme sposobno da se kreće tom brzinom ili se ne kreće u pravoj liniji.
Oštećenja testisa, koji stvaraju i čuvaju spermatozoide, mogu biti uzrok loše pokretljivosti. Analiza sperme ( spermogram) je uobičajeni i najkorisniji test za postavljanje dijagnoze loše pokretljivosti, kao i za ostale probleme steriliteta.
Loše navike doprinose problemima sa spermatozoidima; neki od tih faktora su godine života, konzumiranje alkohola, cigareta, i gojaznost.
Abnormalni oblik spermatozoida
Morfologija spermatozoida se odnosi na njihovu veličinu i oblik, i predstavlja još jedan faktor koji se proverava u sklopu standardne analize. Normalni spermatozoidi imaju okruglu glavu i dugačak rep. Abnormalni spermatozoidi imaju anomalije glave ili repa i ta pojava se naziva teratospermija. Ove greške mogu uticati na nesposobnost spermatozoida da dospeju do jajne ćelije i oplode je.
Procena morfologije spermatozoida se vrši njihovim izdvajanjem iz uzorka sperme i posmatranjem ispod mikroskoskopa. Skoro svi muškarci proizvedu određeni broj abnormalnih spermatozoida; skoro polovina u normalnom uzorku može izgledati neuobičajeno.
Nije najjasnije šta utiče na to da neki muškarci proizvedu više spermatozoida abnormalnog oblika; istraživanja nisu pokazala vezu između abnormalnog oblika spermatozoida i konzumiranja duvana, alkohola ili kofeina, iako su neke studije nagovestile negativan uticaj pušenja na spermatozoide. Muškarci sa abnormalnim oblikom spermatozoida imaju veće probleme kod začeća, ali se ne može sa sigurnošću tvrditi da li je to uzrokovano samim oblikom spermatozoida ili nekim drugim razlogom koji i utiče na drugačiji oblik i u isto vreme otežava začeće. Kako god, abnormalni oblik spermatozoida je uglavnom faktor zbog kojeg se parovi upućuju na vantelenu oplodnju.
Kvalitet sperme
Još jedan faktor koji utiče na muški sterilitet je kvalitet spermatozoida, tačnije fragmentacija DNK koja se nalazi u ćeliji. Propadanje DNK spermatozoida utiče na genetsko zdravlje embriona i može dovesti do pobačaja. Kada muškarci navrše 40 godina života kvalitet genetskog materijala spermatozoida se smanjuje; iako njihovo telo i dalje proizvodi nove spermatozoide, oni nisu tako dobri kao kada su bili mlađi. To je prirodni nepovratni efekat starenja, otprilike kao što jajna ćelija propada nakon što žena navrši 35 godina. Ovaj faktor može biti zanemaren kod ponovljenih pobačaja u borbi za potomstvo: opadajući kvalitet spermatozoida možda neće uticati na mogućnost ejakulacije i uspešne oplodnje jajne ćelije, ali je vrlo verovatno da će stvoreni embrion biti neodrživ.
Pobačaj je način na koji se telo bori protiv trudnoće koja se ne može održati zbog genetskih anomalija. Kako se pobačaj dešava samo kod žena, često se tumači ili tajno priželjkuje da je nešto loše u vezi majke. Ipak, jednaka je šansa da je muški faktor doprineo tome; ukoliko je polovina genetskog materijala od starta degradirana – ukoliko muškarac ima više od 40 godina – mnogo je teže ostvariti oplodnju jajne ćelje na održivi način. To često rezultira embrionom koji nije dovoljno hromozomski dobar da bi se razvio u fetus i kasnije bebu, što dovodi do pobačaja.
Na papiru, muškarac koji pređe 40 godina može biti plodan (nema problema sa ejakulacijom ili malim brojem spermatozoida), ali njegove godine, ne samo godine partnerke, mogu predstavljati bitan faktor kod problema sa začećem.
Ukoliko do toga dođe, stručnjaci često savetuju parove da izaberu bolji i zdraviji način života i najbolji način borbe sa sterilitetom. Na primer, vantelesna oplodnja se smatra najboljim postupkom u slučaju delimičnog oštećenja DNK. Ovim se omogućava izdvajanje zdravih spermatozoida.
Izbegavanje poznatih faktora kao što je pušenje, uzdržavanje od alkohola, naporno vežbanje, upravljanje stresom i izbegavanje teških metala, pesticida i ostalih toksina može doprineti održavanju kvaliteta spermatozoida.
Izvor: www.theswaddle.com
