NAŠE VTO PRIČE ČEKAJUĆI NJU 06/07/2023 “Čiča… nina…” – čujem njen umilni glasić i sitne korake koji ubrzavaju ka nama. Zatim, tako trčeći, stiže do muža i mene i baca nam se u zagrljaj. Svoje nežne male ručice uvek snažno obavije oko naših vratova. Široki osmeh izviruje ispod dude koju još uvek drži u ustima iako će za nekoliko meseci napuniti pet godinica. Skoro pa velika curica. Priča, čavrlja kao velika. Ne baš čisto i razgovetno, ali uči. Smešna je. Ima toliko toga što tako slatko kaže ili uradi. Toliko divnih situacija. Sećam se, jednom smo išli ka crkvi na liturgiju moj dever, jetrva, mala Maka i ja. Stavila Maka dudu u usta i samo nešto pokazuje prstićem. Mmm tamo, mmm vamo, mmm napred, mmm nazad. I kažem ja njoj: Mako ništa te ne razumem, izvadi dudu iz usta pa mi kaži. I moja Maka izvadi dudu iz usta, i pokaže prstićem: Mmm. Svaki trenutak proveden sa njom je tako divan i fascinantan. Svaki susret nam donese osmehe, a njen zagrljaj i poljubac nam puni baterije. Njene plave nemirne okice opčinile su naša srca onoga momenta kada smo je ugledali. Bila je to ona prava ljubav na prvi pogled. A na tu ljubav čekali smo dugo, veoma dugo. Više od 15 godina. Jetrva i dever su se borili toliko dugo za nju. A borba nije bila ni malo laka. Godinama unazad slušali smo o bolu koji ih je tištio i slamao. Bili smo njihovo “rame za plakanje” i trudili smo se da budemo tu da ih podignemo i onda kada padnu. Da ih ohrabrimo kada odustanu… Razumeli smo i osećali njihovu tugu i bol. Posle prve neuspešne VTO, došla je i druga. Opet neuspešna. Treća, donela je ovu malu skakutavu radost. Između te tri, proteklo je mnogo teških suza, mnogo teških misli i još težih neprospavanih noći. Bilo je mnogo raznih dijagnoza, dok se nije stiglo do prave… I mnogo lekova, lekara, sestara, mnogo hladnih zidova bolničkih soba… Svega je bilo mnogo, a njima je trebalo tako malo. To malo bila je beba koju su želeli. Bila im je potrebna da im povrati onu iskru u očima koja se vremenom izgubila. A imali su toliko toga da joj pruže – toliko ljubavi, toliko nežnih reči… Jetrva je utapala svoju tugu u zagrljajima sa našom ili decom svoje sestre, ili deverovim sinom iz prvog braka, ali ni to nije moglo da joj popuni prazninu u duši. Kada su saznali da je beta pozitivna, znali su da je to njihovo svetlo na kraju tunela. Konačno, malo po malo, kako su se nizali trudnički dani, njihova briga je splašnjavala, a sreća rasla. Ovo malo razigrano čudo, došlo je na svet jednog hladnog decembarskog dana i donelo je sunce u naše živote. Nina satko – kaže pokazujući prstićem ka kuhinji. Ajde da vidimo šta ima nina slatko za tebe – kažem joj i već skače ka meni i hvata me za ruku. Mali zubići izviruju iz njenog osmeha dok bira slatkiše. A onda grleći slatkiše u rukama odskakuće iz kuhinje: Mama, mama, satko. I svima nam je slađe, lepše i lakše, od onog dana od kada je ona sa nama tu… Autorka: Sandra K. – Makina ponosna nina ČEKAJUĆI NJU was last modified: July 6th, 2023 by Marijana Arizanović 1 komentar 9 Facebook Twitter Google + Pinterest Marijana Arizanović MOŽDA TE ZANIMA I OVO... NAŠE POBEDNICE NAŠE PALČICE BEZ SVIH MOGU, BEZ NJE NE MOGU KRATKA PRIČA – SUŠTINA BORBE ŠEST GODINA KASNIJE – MATERICE UŽIVAJ DOK NE DOĐU DECA! OTVORENO PISMO OSOBAMA SA AZOOSPERMIJOM KADA SNAGE PONESTANE… MOJE IME JE STRAH NAŠ PUT DO RODITELJSTVA KROZ USVAJANJE PISMO BUDUĆNOSTI NASTAVAK NAŠEG PUTA KA USVAJANJU MOJE MISLI U IŠČEKIVANJU NAREDNOG POSTUPKA NEMOGUĆE POSTAJE MOGUĆE, AKO DOVOLJNO ŽELIŠ ČAROBNICA I MOJA VERA