Pismo je pristiglo u okviru konkursa Nedelje (ne)plodnosti 2021
Autorka: Aleksandra Grba
Ljubavi moja jedina,
Sećaš se… pre 8 godina, kada smo pred Božićne praznike saznali rezultate tvoje prve operacije, dijagnoza azoospermia, pitao si me …”Šta ćemo sada da radimo, hoćes li me ostaviti?”…rekla sam: “Da te ostavim?! Ti si moja jedina ljubav i boriću se i borićemo se zajedno za ono što želimo i za nas! Ovo je tek početak!”. Usledili su mnogobrojni usponi i padovi u našem braku, praćeni okeanima gorkih suza zbog mnogobrojnih negativnih rezultata i negativnih komentara lekara, ali sa mnogo nade otišao si na drugu operaciju. Teško mi je bilo što nisam mogla biti prisutna tada ali znaš da sam u mislima i u srcu sve vreme bila uz tebe. Znam da ti se srušio ceo svet kada si se probudio i kada su te obavestili o rezultatu, i meni je… ali samo na trenutak, i onda sam ti napisala : “Ja te volim najviše na svetu i idemo dalje, nije ovo kraj, dolazim za dva dana pa ćemo mi lepo na more, da uživamo zajedno…”
…Nakon nekog vremena, išli smo i tamo daleko na treću, najtežu operaciju…Srce i duša su mi se cepali na bezbroj delova kada si čupao kosu s glave od bolova, jer se pomeriti nisi mogao i što ne mogu da ti pomognem…Kada je lekar ušao u bolničku sobu, sa mnogo uzbuđenja smo iščekivali rezultat…ali…nažalost opet isto…Sa suzama u očima i drhtavim glasom rekao si mi: “Eto, ja nažalost neću moći da ti podarim dete…” Plačući sam ti odgovorila: “… Ali JA TEBI MOGU…”
Mužu moj, najbolji si čovek kojeg sam ikad upoznala, hvala ti na svemu, svoj podrsci, strpljenju i ljubavi, koliko te volim znam da znaš, ono što nas nije uništilo to nas je ojačalo i učinilo jos bliskijim.
Borimo se i dalje zajedno i idemo dalje jer ovo je tek samo jos jedan novi početak…
Volim te najviše na svetu,
Tvoja žena
